Путна мрежа у Србији
Путни или друмски саобраћај чини окосницу саобраћаја у Републици Србији. Најважније чвориште је главни град Београд, после кога следе Нови Сад и Ниш. Путну мрежу у републици чине јавни и некатегорисани путеви.
Садржај
Основи подациУреди
Република Србија спада у државе са добро развијеном мрежом путева, укупне дужине 45.220 km.[тражи се извор] Претпоставља се да око 40% укупне дужине путева припада деоницама изнад 600 m н. в., а највиши путеви су на Копаонику и Голији (н. в. око 1.700 m).[тражи се извор]
Путну мрежу чине[1]
- Јавни путеви
- Државни путеви I реда
- А реда (ауто-путеви) - 782 km[2]
- Б реда - 4.487 km[2]
- Државни путеви II реда
- Општински путеви - 23.780 km[тражи се извор]
- Улице
- Државни путеви I реда
- Некатегорисани путеви
Значајан део путева имају застареле деонице (око 2/5), где су коловози од туцаника или земљани.[3]
Путну мрежу Србије укључује и 2.960 мостова на државним путевима, од чега је око 46% на државним путевима првог реда, а око 54% на државним путевима другог реда.[3] На мрежи државних путева постоји и 85 тунела, укупне дужине 14 km.[3]
Државни путевиУреди
Државни путеви су јавни путеви којима се повезује:[4]
- простор државе са мрежом европских путева,
- простор државе са мрежом најважнијих путева суседних земаља,
- простор државе унутар себе, кроз повезивање значајних насеља (градова) и свих округа у оквиру републике.
Изградња, осавремењавање и одржавање државних путева потпада под надлежност републичког, односно покрајинског нивоа.
Државни путеви су категорисани у путеве првог и другог реда, са А и Б поткласама.[1]
Деонице европских путева у СрбијиУреди
У оквиру мреже државних путева првог реда 2150 km државних путева у Србији припада европској мрежи путева, тзв. Е-путева.
Е - путеви класе А у Србији су:
– деоница (Црна Гора) - 
Мехов Крш - Косовска Митровица - Приштина - Ђенерал Јанковић - (Македонија). У нашој путној мрежи носи ознаке 22, 32 и 31.
– деоница (Хрватска) - Батровци - Београд - Вршац - Ватин - (Румунија). На делу на ком Е70 води трасом Коридора 10 (на делу Батровци - Београд), постоји савремени ауто-пут А3. На делу на ком Е70 води трасом европског коридора 10 (на делу Батровци - Београд), постоји савремени ауто-пут А3, а остатак трасе је означен као пут 10.
– деоница (Мађарска) - Хоргош - Суботица - Нови Сад - Инђија - Београд - Појате - Ниш - Грделица - Прешево - (Македонија), савремени ауто-пут скоро целом дужином као ауто-пут А1. На целом овом потесу траса пута поклапа се са трасом Коридора 10, односно његовог Крака B
– деоница (Црна Гора) - Мехов Крш - Косовска Митровица - Приштина - Ниш - Градина - (Бугарска). На делу где овај пут пролази трасом Коридора 10 (Ниш - Градина) је у изградњи савремени ауто-пут А4. Остали делови трасе носе ознаке 22, 32, 31 и 35.
Е - путеви класе B у Србији су:
– деоница Суботица - Сомбор - Бездан - (Хрватска). У Србији се пружа деловима путева 
, 
, 
и 
.
– деоница (Босна и Херцеговина) - Котроман - Краљево — Пожега — Појате - Параћин - Зајечар - Вршка Чука - (Бугарска).
– деоница Београд - Пожега - Нова Варош - Гостун - (Црна Гора), савремени ауто-пут А2 је у изградњи на делу Београд - Пожега.
– деоница (Румунија) - Ђердап — Кладово - Зајечар - Ниш.
– деоница (Албанија) - Врбница — Призрен - Приштина.
Поред мреже Е-путева, на изградњу домаће путне мреже су утицали и планови о пан-Европском коридорима, који су предвиђали изградњу мреже путева и осталих модалитета саобраћаја ради убрзања и олакшања међународног протока робе и путника, како међу суседним државама тако и до Блиског истока, Медитерана и осталих подручја у европском окружењу. Овакве пројекте је највише подржавала организација Трансевропске мреже ТЕН (Trans-European Networks), која је активно учествовала у консолидацијама оваквих планова.
Циљеви ТЕН-а су били да координацијом саобраћаја, протоком енергената и телекомуникационом мрежом помогне развоју економије и заједничког европског тржишта, будуће Европске уније.
Овим планом је дошло до оживљавања западно-источне мреже пута Е70, дела кроз бившу Југославију, који би спојио економске и политичке центре бивше државе. Овај коридор је носио званичну ознаку Xa и спајао се са делом северно-јужног коридора пута Е75 са ознаком Xb. Првенство у грађењу је имао коридор са правцем запад-исток који је ишао рутом Грац-Марибор-Љубљана-Загреб-Београд.
Општински путевиУреди
Општински путеви су укупне дужине 23.780 km.[тражи се извор] То су путеви који повезује подручје локалне самоуправе (града или општине) или подручје локалне самоуправе са државним путевима.
Општински путеви се проглашавају посебном одлуком општине. Изградња, осавремењавање и одржавање државних путева првенствено потпада под надлежност општинског нивоа (локалних самоуправа).
Значајан удео општинских путева је без савременог коловоза, нарочито у брдско-планинским крајевима Србије (где је већина у овом стању). Најчешће изграђени путеви су они који обезбеђују најједноставнију везу насеља са седиштем општине, чиме је у огромној већини српских општина образована радијална мрежа путева (тј. „од обода ка средишту“), са недостатком попречних веза.[тражи се извор]
Некатегорисани путевиУреди
Некатегорисани путеви су путеви значајни у оквиру насеља, који су доступни већем броју корисника и проглашени су као такви одлуком надлежног органа.[4]