Путна мрежа у Србији
Путни или друмски саобраћај чини окосницу саобраћаја у Републици Србији. Најважније чвориште је главни град Београд, после кога следе Ниш и Нови Сад. Путну мрежу у републици чине јавни и некатегорисани путеви.
Основни подациУреди
Република Србија спада у државе са добро развијеном мрежом путева, укупне дужине 45.220 km.[тражи се извор] Претпоставља се да око 40% укупне дужине путева припада деоницама изнад 600 m н. в., а највиши путеви су на Копаонику и Голији (н. в. око 1.700 m).[тражи се извор]
Путну мрежу чине[1]
- Јавни путеви
- Државни путеви I реда
- А реда (ауто-путеви) - 937 km[2]
- Б реда - 4.487 km[2]
- Државни путеви II реда
- Општински путеви - 23.780 km[тражи се извор]
- Улице
- Државни путеви I реда
- Некатегорисани путеви
Значајан део путева имају застареле деонице (око 2/5), где су коловози од туцаника или земљани.[1]
Путну мрежу Србије укључује и 3.460 мостова на државним путевима, од чега је око 948 на ауто-путевима.[1] На мрежи државних путева постоји и 109 тунела, укупне дужине 30km.[1]
Државни путевиУреди
Државни путеви су јавни путеви којима се повезује:[3]
- простор државе са мрежом европских путева,
- простор државе са мрежом најважнијих путева суседних земаља,
- простор државе унутар себе, кроз повезивање значајних насеља (градова) и свих округа у оквиру републике.
Изградња, осавремењавање и одржавање државних путева потпада под надлежност републичког, односно покрајинског нивоа.
Државни путеви су категорисани у путеве првог и другог реда, са А и Б поткласама.[4]
Деонице европских путева у СрбијиУреди
У оквиру мреже државних путева првог реда 2150 km државних путева у Србији припада европској мрежи путева, тзв. Е-путева.
Е - путеви класе А у Србији су:
— деоница (Црна Гора)—
Мехов Крш—Косовска Митровица—Приштина—Ђенерал Јанковић —(Северна Македонија). У нашој путној мрежи носи ознаке 22, 32 и 31. Део од Приштине до Ђенерал Јанковића је подигнут на ниво ауто-пута од стране привремених институција у Приштини, по чијем систему означавања носи ознаку Р7.
— деоница (Хрватска)— Батровци—Београд—Вршац—Ватин —(Румунија). На делу на ком Е70 води трасом коридора 10, на делу Батровци—Београд, постоји савремени ауто-пут А1, а остатак трасе је означен као пут 10.
— деоница (Мађарска)— Хоргош—Суботица—Нови Сад—Београд—Појате—Ниш—Лесковац—Врање—Прешево —(Северна Македонија), савремени ауто-пут целом дужином као ауто-пут А1. Траса пута се у целости поклапа се са трасом коридора 10, односно његовог крака Б
— деоница (Црна Гора)— Мехов Крш—Косовска Митровица—Приштина—Ниш—Градина —(Бугарска). На делу где овај пут пролази трасом коридора 10 (Ниш—Градина) је изграђен савремени ауто-пут А4. Остали делови трасе носе ознаке 22, 32, 31 и 35.
Е - путеви класе B у Србији су:
— деоница Суботица—Сомбор—Бездан —(Хрватска). У Србији се пружа деловима путева 12, 15 и 16.
— деоница (Босна и Херцеговина)— Котроман—Пожега—Краљево—Појате—Параћин—Зајечар—Вршка Чука —(Бугарска).
— деоница Београд—Пожега—Нова Варош—Гостун —(Црна Гора), савремени ауто-пут А2 је изграђен на деоници Београд—Чачак, док је деоница Чачак—Пожега у изградњи.
— деоница (Румунија)— Ђердап—Кладово—Зајечар—Ниш.
— деоница (Албанија)— Врбница—Призрен—Приштина. Пут је у целости подигнут на ниво ауто-пута од стране привремених институција у Приштини, а по њиховом систему означавања носи ознаку Р6.
Поред мреже Е-путева, на изградњу домаће путне мреже су утицали и планови о пан-Европском коридорима, који су предвиђали изградњу мреже путева и осталих модалитета саобраћаја ради убрзања и олакшања међународног протока робе и путника, како међу суседним државама тако и до Блиског истока, Медитерана и осталих подручја у европском окружењу. Овакве пројекте је највише подржавала организација Трансевропске мреже ТЕН (Trans-European Networks), која је активно учествовала у консолидацијама оваквих планова.
Циљеви ТЕН-а су били да координацијом саобраћаја, протоком енергената и телекомуникационом мрежом помогне развоју економије и заједничког европског тржишта, будуће Европске уније.
Овим планом је дошло до оживљавања западно-источне мреже пута Е70, дела кроз бившу Југославију, који би спојио економске и политичке центре бивше државе. Овај коридор је носио званичну ознаку Xa и спајао се са делом северно-јужног коридора пута Е75 са ознаком Xb. Првенство у грађењу је имао коридор са правцем запад-исток који је ишао рутом Грац-Марибор-Љубљана-Загреб-Београд.
Општински путевиУреди
Општински путеви су укупне дужине 23.780 km.[тражи се извор] То су путеви који повезује подручје локалне самоуправе (града или општине) или подручје локалне самоуправе са државним путевима.
Општински путеви се проглашавају посебном одлуком општине. Изградња, осавремењавање и одржавање државних путева првенствено потпада под надлежност општинског нивоа (локалних самоуправа).
Значајан удео општинских путева је без савременог коловоза, нарочито у брдско-планинским крајевима Србије (где је већина у овом стању). Најчешће изграђени путеви су они који обезбеђују најједноставнију везу насеља са седиштем општине, чиме је у огромној већини српских општина образована радијална мрежа путева (тј. „од обода ка средишту“), са недостатком попречних веза.[тражи се извор]
Некатегорисани путевиУреди
Некатегорисани путеви су путеви значајни у оквиру насеља, који су доступни већем броју корисника и проглашени су као такви одлуком надлежног органа.[3]
ИзвориУреди
- ^ а б в г „О нама”. ЈП "Путеви Србије". Архивирано из оригинала 10. 6. 2022. г. Приступљено 18. 6. 2022.
- ^ а б в г „Укупна дужина мреже државних путева” (PDF). ЈП "Путеви Србије". Архивирано из оригинала (PDF) 10. 6. 2022. г. Приступљено 18. 6. 2022.
- ^ а б „Закон о путевима” (PDF). ЈП "Путеви Србије". Архивирано из оригинала (PDF) 1. 12. 2020. г.
- ^ „Уредба о категоризацији путева” (PDF). ЈП "Путеви Србије". Архивирано из оригинала (PDF) 4. 12. 2020. г. Приступљено 18. 6. 2022.
