Мадам Батерфлај (опера)

оперско дело

Опере
Вилисе

Едгар
Манон Леско
Боеми
Тоска
Мадам Батерфлај
Кћи Запада
Ластавица
Плашт
Сестра Анђелика
Ђани Скики
Турандот

Мадам Батерфлај је опера Ђакомa Пучинија у три чина. Ова опера је базирана на краткој причи „Мадам Батерфлај”" (1898) писца Џона Лутера Лонга, која је настала на бази прича које је Лонгу казивала његова сестара Џени Корел и на семи-аутобиографској француској новели из 1887. године Мадам Хризантема аутора Пјера Лотија.[1][2][3] Лонгову верзију је драматизовао Дејвид Беласко као драму са једним чином Мадам Батерфлај: Трагедија Јапана, која је након премијере у Њујорку 1900. године, пренета у Лондон, где ју је Пучини видео током лета те године.[4]

Праизведба

уреди

17. фебруар 1904. Миланска скала.

Праизведба у Србији

уреди

11. фебруар 1920. Београд

Ликови

уреди

Чо-Чо-Сан, позната као Мадам Батерфлај - сопран

Сузуки, њена служавка - мецосопран

Пинкертон, поручник у Америчкој морнарици - тенор

Шарплес, Амерички конзул - баритон

Горо, подводач - тенор

Ујак Бонза - бас

Царски комесар - бас

Радња

уреди

Радња се одвија у јапанском граду Нагасакију, почетком 20. века. Млади поручник Америчке морнарице по имену Пинкертон жени се петнаестогодишњом јапанком Чо Чо Сан. На венчању Пинкертон говори са америчким конзулом хвалећи лепоту своје невесте али износи и мишљење да се срећа може наћи само у својој земљи. Конзул саветује Пинкертона да јапанка неће схватити венчање као пролазну авантуру, али у току обреда долази невестин ујак Бонза и прекида весеље изјавом како је млада издала своју веру преласком у хришћанство. Пинкертон га избацује напоље.

Три године касније Чо Чо Сан позната сад и као Мадам Батерфлај, још увек гаји наду да ће јој се муж вратити. С друге стране Пинкертон јој преко конзула шаље мало новца за основне потребе, што опет није довољно па она са дететом живи у сиромаштву. Онда јој подводач Горо нуди прилику да пређе да живи у дому богаташа Јамадарија као бивша гејша, али она то одбија. Када јој Конзул Шарплес буде рекао да се Пинкертон вероватно никад неће вратити, Мадам Батерфлај остаје пренеражена говорећи да јој у том случају остаје само самоубиство или враћање претходном животу као гејша. Пинкертон ипак долази у Јапан на опште задовољство Мадам Батерфлај која облачи венчану хаљину и са сином дочекује мужа. Пинкертон пак долази са својом америчком женом у намери да одведу са собом сина Гороа. Тек тада Чо Чо Сан схвата да јој се муж никад неће вратити и сломљеног срца пристаје да преда сина али само лично оцу. Дирљиво се опрашта од детета и извршава харакири. Из даљине се чује како Пинкертон дозива њено име.[5]

Рецепција

уреди

У свом почетном облику, опера није наишла на добар пријем. Премијера у Милану је била фијаско, како је Пучинијева сестра, Рамелдa, написала у писму свом мужу:[6]

У два сата отишли смо у кревет, а ја не могу ни мало да заспим; и да кажем да смо сви били тако сигурни! Ђакома, јадничка, никад га нисмо видели, јер нисмо могли на сцену. Дошли смо до краја и не знам како. Други чин уопште нисам чула, а пре него што се опера завршила, истрчали смо из позоришта.

Веома је тешко проценити зашто је верзија која је премијерно изведена у Милану оставила публику у таквом разочарењу, јер се не разликује много од верзије која је само неколико месеци касније тријумфовала у Бреши.[7]

Мадам Батерфлај су критиковали неки амерички интелектуалци[8] због оријентализма. Упркос оваквим мишљењима, Мадам Батерфлај је успешно извођена у Јапану у разним адаптацијама од 1914.[9] Пучинијева музика је прошла релативно незапажено у погледу раскошног либрета.

Данас је Мадам Батерфлај шеста најизвођенија опера на свету[10] и сматра се ремек-делом, са Пучинијевом оркестрацијом хваљена као бистра, течна и префињена.[11][12] "Un bel dì, vedremo" је најпознатија арија из Мадам Батерфлаја и једна од најпрепознатљивијих сопранских арија у свету опере.

Адаптације

уреди
 
Ана Меј Вонг држи дете у филму Данак мора из 1922. године.

Занимљивости

уреди

Прва верзија опере имала је три чина, али премијера је доживела неуспех па је Пучини додао неке исправке. После спајања другог и трећег чина нова верија је у својој премирери, у Брешти 28. маја, доживела потпуни успех. По свету се приказују обе верзије и обе су успешне чинећи тако „Мадам Батерфлај“ класичном опером која никада не застарева.

Референце

уреди
  1. ^ Van Rij, Jan. Madame Butterfly: Japonisme, Puccini, and the Search for the Real Cho-Cho-San. Stone Bridge Press, Inc., 2001.
  2. ^ Lane Earns, "Madame Butterfly: The Search Continues", Opera Today 16 August 2007. Review of Van Rij's book on operatoday.com
  3. ^ Chadwick Jenkins, "The Original Story: John Luther Long and David Belasco" Архивирано на сајту Wayback Machine (23. фебруар 2018) on columbia.edu
  4. ^ Groos, Arthur (1994). The Puccini Companion, Lieutenant F. B. Pinkerton: Problems in the Genesis and Performance of Madama Butterfly. New York: Norton. стр. 169—201. ISBN 978-0-393-02930-7. 
  5. ^ Ђурић Оливера, Водич кроз историју музике (Београд, 1999. године).
  6. ^ „Scala, le 11 cose da sapere sul 'Teatro dei milanesi'. Corriere della Sera (на језику: италијански). 2015-12-07. Приступљено 2022-01-14. 
  7. ^ „Il secondo fallimento di Madama Butterfly”. Fucine Mute webmagazine. 2015-03-05. Приступљено 2022-01-14. 
  8. ^ Hu, Katherine (2019-12-19). „Classical Opera Has a Racism Problem”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-12-15. 
  9. ^ Groos, Arthur (јул 1989). „Return of the native: Japan in Madama Butterfly/Madama Butterfly in Japan”. Cambridge Opera Journal (на језику: енглески). 1 (2): 167—194. ISSN 1474-0621. S2CID 191590132. doi:10.1017/S0954586700002950. 
  10. ^ „Madama Butterfly”. The Opera 101. Приступљено 2022-01-14. 
  11. ^ „Giacomo Puccini”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-14. 
  12. ^ „Studi pucciniani. Rassegna sulla musica e sul teatro musicale nell'epoca di Giacomo Puccini. Vol. 5: Dalla genesi delle opere alla ricezione nel film. – Centro studi Giacomo Puccini – Libro – Olschki – Centro studi Giacomo Puccini. Atti”. IBS (на језику: италијански). Приступљено 2022-01-14. 
  13. ^ Madame Butterfly (1915) на сајту IMDb (језик: енглески)
  14. ^ „A cinema history”. Приступљено 13. 8. 2014. 
  15. ^ „Film Screenings (June 7, 2015)”. Museum of Modern Art. Приступљено 6. 7. 2015. 
  16. ^ The Takarazuka Concise Madame Butterfly tr. by K. and L. Selden, introduced by A. Groos in Japan Focus 14, 14, 7 (July 2016)
  17. ^ Madame Butterfly (1932) на сајту IMDb (језик: енглески)
  18. ^ Clements, Jonathan; McCarthy, Helen (2006). „Madame Butterfly”. The Anime Encyclopedia, Revised & Expanded Edition: A Guide to Japanese Animation Since 1917 (2nd изд.). Berkeley, Cal.: Stone Bridge Press. стр. 387—388 (print). ISBN 978-1-933330-10-5. OCLC 71237342. Приступљено 17. 7. 2014. 
  19. ^ „お蝶夫人の幻想”. allcinema. Приступљено 18. 7. 2014. 
  20. ^ „お蝶夫人の幻想”. Japanese Movie Database. Приступљено 18. 7. 2014. 
  21. ^ Madama Butterfly (1954) на сајту IMDb (језик: енглески)
  22. ^ Patase, Chutipong (2018-11-29). „สาวเครือฟ้าและมิสไซ่ง่อน ผลผลิตจากละครเวทีแม่แบบ…มาดามบัตเตอร์ฟลาย” [Sao Krua Fah and Miss Saigon product from the original stage play…Madame Butterfly]. Art & Culture (на језику: Thai). Приступљено 2021-08-23. 
  23. ^ Мадам Батерфлај на сајту Discogs (језик: енглески)
  24. ^ Rich, Frank (1988-03-21). „Review/Theater; 'M. Butterfly,' a Story Of a Strange Love, Conflict and Betrayal”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-01-20. 
  25. ^ Wadler, Joyce (2009-07-02). „Shi Pei Pu, Singer, Spy and 'M. Butterfly,' Dies at 70”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-01-20. 
  26. ^ Мадам Батерфлај на сајту IMDb (језик: енглески)
  27. ^ „Stanton Welch – Credits and biography”. abt.org. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 5. 9. 2009. 
  28. ^ Cohen, Ian (9. 2. 2015). „Rivers Cuomo”. Pitchfork. Приступљено 15. 2. 2015. 
  29. ^ „Japanese Composer Writes Sequel to Madama Butterfly:Jr. Butterfly...no joke. > Opera News > The Met Opera Guild”. Opera News. 1. 4. 2004. Архивирано из оригинала 20. 01. 2022. г. Приступљено 15. 2. 2018. 
  30. ^ „宮崎あおい主演で「蝶々夫人」をドラマ化...『蝶々さん』”. NHK Drama. 19. 10. 2011. 
  31. ^ Woodhead, Cameron (4. 10. 2013). „Theatre review: Cho Cho. The Sydney Morning Herald. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди