Мазун
Мазун је био сасанидска провинција у касној антици, што је одговарало модерном Бахреину, Катару, Уједињеним Арапским Емиратима и северној половини Омана. Покрајина је служила као истурено место Сасанидског царства и играла је важну улогу у сасанидским напорима да преузму контролу над трговином у Индијском океану и да успостави своју доминацију у богатим регионима Хадрамаута и Јемена.[2]
| Мазун (сасанидска провинција) Мазун | |
|---|---|
| 240.—629/30 | |
 Мапа источне и централне Арабије у 6. веку. До овог периода, Сасаниди су проширили своју власт над Ел Јамамом преко својих Лахмидских вазала.[1] | |
| Главни град | Мазун |
| Регија | Блиски исток, |
| Земља | Сасанидско царство, Арабијско полуострво |
| Догађаји | |
| Статус | Бивша покрајина |
| Историја | |
• Успостављено | 240. |
• Укинуто | 629/30 |
У 6. веку провинцијом су владали клијенти и савезници Сасанида, Лахмиди.[1]
Историја
уредиИсточна Арабија била је 240-их година била освојена одстране Ардашира I (в. 224–242), који је ушао у провинцију Мазун. Према Шахрестаниха и Ераншахр из 8. века, Ардашир је одредио извесног Осхага од Хагара као марзбана (генерал из пограничне провинције, „маркгрофа“) над местима „До-сар и Борг-гил уз зид Арапа“.[3] Такође је депортовао истакнуто племе Азд из Омана у Шихр на обали Хадхрамаута. Током детињства шаха Шапура II (в. 309–379), арапски номади извршили су неколико упада у сасанидску постојбину Парс, где су извршили пљачку града Гора и околине.[4] Поред тога, извршили су упаде и у Мешан и Мазун. Са 16 година, Шапур II је предводио експедицију против Арапа; пре свега поход против племена [[Ијад (племе) Ијад]) у Асуристану, а након тога је прешао Персијски залив, стигавши до источне Арабије. Наставио је да напада племе Бану Тамим у планинама Ел Хаџар. Шапур II је, како се извештава, убио велики број арапског становништва и уништио њихове залихе воде засипајући њихове бунаре песком.[5]
После обрачуна са Арапима источне Арабије, наставио је експедицију у западну Арабију и Сирију, где је напао неколико градова - чак је отишао до Медине.[3] Због свог окрутног понашања према Арапима, Дул Актаф га је назвао "онај који пробија рамена".[4][6] Не само да је Шапур II смирио Арапе у Персијском заливу, већ је гурнуо многа арапска племена даље дубоко на Арапско полуострво. Даље, депортовао је и нека арапска племена силом; Таглиб у Бахреин и Хату; Бану Абдул Кајс и Бану Тамим до Хагара; Бану Бакр у Кирман, а Бану Ханзала у место близу Хормизд Ардашира.[4] Сасанидски гарнизони успостављени су на стратешкој обали Омана у региону Ел Батина, укључујући врх полуострва Мусандам, Сохар и Рустак.[7] Шапур II је, како би спречио Арапе да изврше више напада у његову земљу, наредио изградњу зида у близини Ал-Хире, који је постао познат као вар-и тазиган ("зид Арапа").
Ако је Источна Арабија стављена под чвршћу контролу Сасанида, и успостављањем сасанидских гарнизонских трупа отворен је пут за заратустризам. Предисламски арапски песници често спомињу праксе заратустризма са којима су морали успоставити контакт у Асуристану или Источној Арабији.[2] Године 531/2, шах Хозроје I (в. 531–579) именовао је Лахмидског краља Ел Мундира III ибн Ел Нумана за владара Мазуна.[8]
Недавно је ископано касно сасанидско утврђењ у Фулаиџу, Оман.[9]
Референце
уреди- ^ а б Sauer 2017, стр. 275.
- ^ а б Bosworth 1975, стр. 603.
- ^ а б Potts 2012.
- ^ а б в Daryaee 2009. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFDaryaee2009 (help)
- ^ Frye 1983, стр. 136.
- ^ Daryaee 2009, стр. 16. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFDaryaee2009 (help)
- ^ Bosworth 1983, стр. 226–228.
- ^ Bosworth 1975, стр. 600.
- ^ al-Jahwari, Nasser Said; Kennet, Derek; Priestman, Seth; Sauer, Eberhard (2018). „Fulayj: a Late Sasanian fort on the Arabian coast” (PDF). Antiquity (на језику: енглески). 92 (363): 724—741. ISSN 0003-598X. doi:10.15184/aqy.2018.64.
Литература
уреди- Zakeri, Mohsen (1995). Sasanid Soldiers in Early Muslim Society: The Origins of 'Ayyārān and Futuwwa. Otto Harrassowitz Verlag. стр. 1—391. ISBN 978-3447036528.
- Bosworth, C. E. (1983). „Abnāʾ”. Encyclopaedia Iranica, Vol. I, Fasc. 3. стр. 226—228.
- Potts, Daniel T. (2012). „ARABIA ii. The Sasanians and Arabia”. ARABIA ii. The Sasanians and Arabia – Encyclopaedia Iranica. Encyclopaedia Iranica.
- Brunner, Christopher (1983). „Geographical and Administrative divisions: Settlements and Economy”. The Cambridge History of Iran: The Seleucid, Parthian, and Sasanian periods (2). Cambridge: Cambridge University Press. стр. 747—778. ISBN 978-0-521-24693-4.
- Bosworth, C.E. (1975). „Iran and the Arabs before Islam”. The Cambridge History of Iran, Volume 3 (1): The Seleucid, Parthian and Sasanian periods. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 593—613. ISBN 978-0-521-20093-6.
- Daryaee, Touraj (2009). Sasanian Persia: The Rise and Fall of an Empire. I.B.Tauris. стр. 1—240. ISBN 978-0857716668.
- Daryaee, Touraj (2009). „SHAPUR II”. ŠĀPUR II – Encyclopaedia Iranica. Encyclopaedia Iranica.
- Sauer, Eberhard (2017). Sauer, Eberhard, ур. Sasanian Persia: Between Rome and the Steppes of Eurasia. Edinburgh University Press. стр. 1—336.
- Omar, Farouk (1987). „Urban Centres in the Gulf during the Early Islamic Period: A Historical Study”. Bulletin (British Society for Middle Eastern Studies). 14 (2): 156—161. JSTOR 194381. doi:10.1080/13530198808705462.