Свети мученици Макавеји
Свети мученици Макавеји су старозаветни јеврејски светитељи и мученици из 2. века п. н. е.[1] Њихов живот описан је у Књигама Макавејским, који су саставни део Светог писма. Браћа Авим, Антонин, Гурије, Елеазар, Евсевон, Адим и Маркел, њихова мајка Соломона, и њихов учитељ Елеазар пострадали су мученички 166. п. н. е. од стране императора Антиоха XI Епифана.[2]
Антиох Епифан је, освојивши Јудеју у Јерусалим увео грчке паганске обичаје. У Јерусалимски храм је поставио кип грчког паганског бога Зевса, и присиљавао Јевреје да се њему поклоне.
Свештеник Елеазар, који је био посвећен Мојсијевом закону и један од Седамдесет и два преводилаца Светог писма са јеврејског на грчки, први је одбио да се поклони паганском божанству и због тога убијен у мукама.[2] Исту храброст показали су и његови ученици, седморо браће Макавеја и њихова мати Соломона. Они су осуђени у Антиохији краљ Антиох Епифан, где, неустрашиво се прихвата као следбеника Истинитог Бога, одбио да се жртвују за паганским боговима. Из истог разлог су мучени и погубљени, сведочећи веру у истинског Бога. То се десило око 166. п. н. е.[1]
Подвиг седам свете браће Макавејске инспирисао је Јуду Макавеја, да поведе побуну против Антиоха Епифана, како би очистио Јерусалимски храм од паганских идола.
Мошти мученика Макавеја чувају се у базилици Светог Андреја у Келну (Немачка).
Православна црква прославља Свете Макавеје 1. августа по јулијанском календару.[3]
Овог дана се понегде свети вода и млади босиљак. Не купа се у рекама. Три девојке купале се у реци па су две „смакнуте" (полуделе), а трећа је поштеђена, да би причала шта се догодило. По веровању, ко ради на дан Макивија разболеће се и неће оздравити. Охридски рибари су веровали да 12 дана од 1. до 12. августа (14 - 25. августа по новом) показују време у следећих 12 месеци.[4]
Референце уреди
- ^ а б „ПРАЗНИК 7 МУЧЕНИКА”. Дневно. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ а б „ПОЧЕО ВЕЛИКОГОСПОЈИНСКИ ПОСТ”. Србија данас. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „ИЗНОШЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА; СВЕТИ МУЧЕНИЦИ МАКАВЕЈИ”. Црква Уб. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ "Политика", 22. март 1941