Македонска књижевност

Flag of North Macedonia.svg

Литература Северне Македоније (мкд. македонска книжевност) започиње Охридском књижевном школом у Првом бугарском царству 886. Ова прва писана дела на дијалектима старословенског језика била су религиозна.[1] Школу је основао Климент Охридски.[2][3] Македонска рецесија у то време је била део старословенског језика и није представљала један регионални дијалект већ уопштени облик јужнословенског језика.[4] Стандардизација македонског језика у 20. веку пружила је темељ за даљи развој модерне македонске књижевности и овај период је најбогатији у историји саме књижевности.

ИсторијаУреди

Македонски језик није био званично признат до успостављања Македоније као конститутивне републике комунистичке Југославије 1946. Крсте Петков Мисирков је у Za Makedonskite raboti (1903) и у књижевном часопису Vardar (основан 1905) помогао да се створе темељи македонског језика и књижевности. Те напоре је наставио Коста Рацин и после Првог светског рата, који је углавном писао поезију на македонском језику и пропагирао је у књижевним часописима 1930-их. Рацинове песме у Beli mugri (1939), које укључују многе елементе усмене народне поезије, је влада забрањивала пре Другог светског рата. Неки писци, попут Коле Неделковског, су радили и објављивали у иностранству због политичког притиска.

ПериодиУреди

Македонска академија наука и уметности дели књижевност на три велика раздобља, која су подељена на додатна. Периоди македонске књижевности су:[5][6]

  • Стара македонска књижевност — 9. до 18. века[7]
    • Од увођења хришћанства до турске инвазије — 9. до 14. века
    • Од турске инвазије до почетка 18. века
  • Нова македонска књижевност — 1802. до 1944.
    • период националног буђења
    • револуционарни период
    • међуратни књижевни период
  • Савремена македонска књижевност — 1944—данас

Савремена књижевностУреди

После Другог светског рата, под новом југословенском Социјалистичком Републиком Македонијом, ученик Блаже Конески и други су били задужени да стандардизују македонски као службени књижевни језик. Са овом новом слободом писања и објављивања на матерњем језику, Социјалистичка Република Македоније је имала многе књижевне личности у послератном периоду. Поезија је била заступљена у делу Аце Шопова, Славка Јаневског, Блаже Конеског и Гана Тодоровског. Јаневски је такође био угледни прозни писац и аутор првог македонског романа Selo zad sedumte jaseni (1952). Његово најамбициозније дело био је циклус од шест делова који се бави македонском историјом и укључује Tvrdoglavi (1965), роман који артикулише митове и легенде македонског народа о памћењу и тумачењу њихове историје. Предратни драмски писци, попут Васила Иљоског, наставили су да пишу, а позориште су окрепили нови драматичари, попут Кола Чашула, Томе Арсовског и Горана Стефановског. Чашуле је написао и неколико романа. Главна тема његовог дела је пораз идеалиста и идеализма. Његова представа Crnila (1960) говори о убиству вође унутрашње македонске револуционарне организације почетком 20. века од стране других активиста организације.

Међу најпознатијим писцима прозе је Живко Чинго, чије збирке објављује Paskvelija (1962) и Nova Paskvelija (1965), говоре о замишљеној земљи у којој се дешавају сукоби и интеракције између старих традиција и револуционарне свести. Његов роман Golemata voda (1971) се дешава у сиротишту, приказујући величанственост и тугу детињства. Међу значајним писцима су Влада Урошевић (Sonuvacot i prazninata 1979) и Јован Павловски (Sok od prostata 1991).

АуториУреди

Неки од познатих аутора који су допринели развоју књижевности су:

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Macedonian literature - Britannica
  2. ^ Medieval Macedonian literature.
  3. ^ ...He introduced the language into the official sermons and prayers in Macedonia and Southern Albania, erected several monastery's and churches, delivered sermons among the people in their own language, becoming one of the first creators of Slav and Macedonian literature. Архивирано 2011-02-18 на сајту Wayback Machine, Macedonian language on cybermacedonia.com
  4. ^ Old Church Slavonic grammar, Horace Gray Lunt, Walter de Gruyter, 2001, p. 1., ISBN 3-11-016284-9
  5. ^ Ristovski, Blaže. Periodizacija na makedonskiot literaturno-kulturen razvoj. Skopje: Macedonian Academy of Sciences and Arts. 
  6. ^ Facts about the Macedonian language Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2017), Victor Friedman.
  7. ^ literary works of the Macedonian recension
  8. ^ Considered/self-identified as Bulgarian.
  9. ^ Considered also as Bulgarian.
  10. ^ а б в г д Considered/self-identified his language and himself as Bulgarian.

ЛитератураУреди

  • Makedonska književnost (“Macedonian Literature”). Tome Sazdov, Vera Stojčevska-Antić, Dragi Stefanija, Georgij Stalev, Borislav Pavlovski. Školska knjiga. Zagreb, 1988. (in sl)

Спољашње везеУреди

  Медији везани за чланак Македонска књижевност на Викимедијиној остави