Максим Мануиловић

Максим (Михаил Мануиловић, АрадТемишвар, 7. фебруар 1838) је био епископ Српске православне цркве на престолу вршачких и темишварских владика.

Максим Мануиловић
Место рођењаАрад
Хабзбуршко царство
Датум смрти7. фебруар 1838.
Место смртиВршац
Хабзбуршко царство

ЖивотУреди

Рођен је као Михаил Мануиловић у Араду. Сматрали су га за "повлашеног" Србина, некад Манојловића.

По завршетку богословских наука био је парох и окружни протопрезвитер великоварадски. Течно је говорио латински, мађарски, немачки и румунски језик. Замонашен је 18. септембра 1819. године у манастиру Крушедолу од архимандрита Димитрија (Крестића) добивши име Максим.[1]

Затим је до 1824. године архимандрит у манастиру Хопову.[2] Изабран је по молби народа Арадске епархије за епископа 1824. године.[3] Посвећен је за епископа вршачког 21. јануара 1829. године. Темишварски адвокат Георгије Милутиновић посветио му је поздравну оду, објавивши је исте године на латинском језику у Темишвару.[4] Као епископ вршачки[5] унапредио је 1830. године богословију у Вршцу. Из Вршца је премештен у Темишвар 18. децембра 1833. године, да буде владика темишварски.[6]

Умро је као владика 7. фебруара 1838. године у Темишвару[7] и сахрањен у Световазнесенском храму у Темишвару.

РеференцеУреди

  1. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 30. мај 1899.
  2. ^ "Сербске летописи", Будим 1824.
  3. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 17. март 1896.
  4. ^ Милутиновић Георгије: "Carmen quod illustrissimo ac reverendissimo domino domino Maximo Manuilovits", Темишвар 1829.
  5. ^ "Сербска пчела", алманах, Будим 1832.
  6. ^ Српски сион", Сремски Карловци 31. мај 1905.
  7. ^ "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1838. године

ЛитератураУреди


Претходник:
Петар (Јовановић Видак)
Епископ вршачки
18291833.

Наследник:
Јосиф (Рајачић)
Претходник:
Јосиф (Путник)
Епископ темишварски
18331838.
Наследник:
Пантелејмон (Живковић)