Манастир Ђурђеви ступови (Црна Гора)
Манастир Ђурђеви ступови код Берана у старој жупи Будимљи је манастир Епархије будимљанско-никшићке, односно Српске православне цркве. Манастир је задужбина Стефана Првослава (ум. пре 1220), сина великог жупана Тихомира, најстаријег брата Стефана Немање, а његов гроб се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена 1213. године.[1] Свети Сава је 1219. године успоставио Будимљанску епископију и у овом храму устоличио првог будимљанског епископа Јакова.[2][3][4]
| Манастир Ђурђеви ступови | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | СПЦ |
| Оснивање | 1219 |
| Оснивач | Првослав Немањић |
| Место | Беране |
| Држава | Црна Гора |
Етимологија имена
уредиПојам ступови означава куле, односно пиргове, који су подизани уз манастирске и остале храмове, првенствено у функцији звоника, али и ради одбране. Будимљански манастирски храм био је препознатљив по својим ступовима, па се тај назив одомаћио у називу манастира.[5][6]
Историја
уреди
У време подизања манастира, на самом почетку 13. века, жупа Будимља је још увек потпадала под надлежност старе Рашке епископије. Након црквеног преуређења, које је спроведено од стране првог српског архиепископа светог Саве поводом добијања аутокефалности (1219), манастир је постао средиште новоустановљене Будимљанске епископије, чији су архијереји након проглашења Српске патријаршије (1346) добили почасни наслов митрополита. Манастир је остао архијерејско седиште све до укидања епархије у 17. веку, а будимљанско подручје је враћено у састав Рашке епархије.[7][8][9][10]
Од 18. до 20. века Турци су 5 пута пљачкали и палили манастир и то 1738, 1825, 1862, 1875. и 1912. године. Истакнуте личности овог манастира су били игуман Нићифор и игуман Мојсије Зечевић који је представљао духовног вођу Васојевића у борби против Турака.
У овом манастиру сачувани су делови старог живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у време цара Душана. Остаци живописа у олтару такође потичу из Немањићког доба. Још колико 1930-тих у близини је постојао стари шупљи храст за кога се мислило да је засађен у време Немањића.[11]
Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве маја 2001. године, обновљено је епископско седиште у Ђурђевим Ступовима оснивањем Епархије Будимљанско-никшићке. Дана 4. маја 2002. године у манастиру је устоличен Јоаникије Мићовић као епископ Будимљанско-никшићки.
Манастир је августа 2013. године обележио 800 година постојања,[12] 3. августа је била свечана академија,[13] а 4. августа литургија.[14]
О једном од заслужнијих архимандрита ове свете обитељи, Данилу Радуловићу, писао је Цетињски вјесник 1912. године[15].
Старешине манастира
уреди- Мојсије Зечевић игуман манастира (1820—1852).
- Никодим Зечевић, игуман манастира (1852—1858).
- Јосиф Лекић, игуман манастира (1885—1886).
- Герасим Зечевић, игуман манастира (1886—1895).
- Данило Радуловић, игуман манастира (1897—1912).
- Прокопије Вековић, игуман манастира (1916—1919).
- Јосиф Лекић, игуман манастира (1922—1932).
- Рафаило Ђуровић, игуман манастира (1934—1937).
- Мелхиседек Ђуровић, игуман манастира (1938—1956).
- Григорије Траиловић, игуман манастира (1962—1965).
- Јустин Јукчевић, игуман манастира (1965—1967).
- Јустин Тасић, игуман манастира (1991—1992).
- Никодим Комљеновић, игуман манастира (1992—2002).
- Исаија Крговић, игуман манастира (2002—2003).
- Јоаникије Мићовић, игуман манастира (2003—2007).
- Данило Трпчевски, игуман манастира (2007—)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Јубилеј Ђурђевих ступова: Осам векова светлости („Вечерње новости“, 1. август 2013)
- ^ Пириватрић 2011, стр. 54–63.
- ^ Богдановић 2011, стр. 95–107.
- ^ Војводић 2011, стр. 553–575.
- ^ Кандић 1978, стр. 3-75.
- ^ Ћирковић & Михаљчић 1999, стр. 230.
- ^ Тричковић 1980, стр. 61–164.
- ^ Богдановић 1981, стр. 317-320.
- ^ Popović 2002, стр. 171-184.
- ^ Алексић & Копривица 2019, стр. 57-85.
- ^ "Политика", 23. нов. 1937
- ^ Беране: Споменица за јубилеј („Вечерње новости“, 15. јул 2013)
- ^ „Свечана академија поводом осам вјекова Ђурђевих Ступова (СПЦ, 4. август 2013)”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2013. г. Приступљено 05. 08. 2013.
- ^ „Ђурђеви ступови били су душа душе народне (СПЦ, 5. август 2013)”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2013. г. Приступљено 05. 08. 2013.
- ^ Цетињски вјесник, Архимандрит Д. Радуловић, број 23, укуцати бр. стр. 91. Цетиње. 1912. Архивирано из оригинала 06. 08. 2016. г. Приступљено 26. 05. 2016.
Литература
уреди- Алексић, Владимир; Копривица, Марија (2019). „Територијални обим епископија Српске цркве на почетку XIII века”. Црквене студије. 16 (2): 57—85.
- Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 315—327.
- Богдановић, Јелена (2011). „Просторни склоп цркве светог Георгија у Будимљи и средњовековне градитељске традиције”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 95—107.
- Вукић, Предраг (2006). „Православне епархије, цркве и манастири у Црној Гори”. Православље у Црној Гори. Цетиње: Светигора. стр. 87—128.
- Војводић, Драган (2011). „Поствизантијско сликарство Ђурђевих Ступова у Будимљи”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 553—575.
- Дашић, Миомир (2011). „Манастир Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија у историји”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 17—41.
- Зиројевић, Олга (1984). Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године. Београд: Историјски институт; Народна књига.
- Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку. Београд: Историјски институт САНУ.
- Кандић, Оливера М. (1978). „Куле-звоници уз српске цркве XII-XIV века”. Зборник за ликовне уметности. 14: 3—75.
- Кнежевић, Бранка (2011). „Манастири и цркве Будимљанске епархије”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 249—269.
- Мано-Зиси, Катарина (2011). „Књиге Будимљанске епархије у 16. веку”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 533—551.
- Медојевић, Јово (2011). „Манастирски метоси у области Будимљанске епархије”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 313—321.
- Мишић, Синиша; Миљковић, Ема (2011). „Истраживања сакралне топографије Горњег Полимља (до краја 16. века)”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 457—463.
- Пириватрић, Срђан (2011). „О Стефану Првославу, ктитору цркве Светог Георгија у Будимљи”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 54—63.
- Поповић, Даница (2011). „Исихастирије манастира Ђурђеви ступови у Будимљи”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 323—341.
- Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century”. Старинар. 51 (2001): 171—184.
- Радујко, Милан (2011). „Катедрална намена и ентеријер Ђурђевих ступова: Доње место и сапрестоље”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 125—153.
- Ракић, Зоран (2011). „Зидно сликарство 16. и 17. века у Горњем Полимљу”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 577—599.
- Томовић, Гордана (2002). „Жупа Будимља”. Милешевски записи. 5: 63—75.
- Тричковић, Радмила (1980). „Српска црква средином XVII века”. Глас САНУ. 320 (2): 61—164.
- Ћирковић, Сима; Михаљчић, Раде, ур. (1999). Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge.
- Чанак-Медић, Милка (2011). „Нова сазнања о најстаријем раздобљу Ђурђевих ступова у Будимљи”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 109—124.
