Википедија

Манастир Ћелије

објекат и непокретно културно добро у Колубарском управном округу, Србија

Манастир Ћелије је женски манастир који припада Епархији ваљевској Српске православне цркве.

Манастир Ћелије
Опште информације
МестоЛелић
ОпштинаВаљево
Држава Србија
Време настанка13. век
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Власникуправник игуманија Гликерија Јањић
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
www.vaza.co.rs

Положај

уреди

Манастир се налази на 6 km југозападно од Ваљева, на левој обали реке Градац. Манастир се налази у брдовитом пределу који припада атару села Лелић. Густо распоређене шуме и каменито тло, као природно заштитна околина скрива манастир који се не види све док се не почне силазити у котлину у којој се налази.

Историја

уреди
 
Нова црква Св. Саве

Тачно време настанка манастира није познато, али према општим историјским подацима, манастир потиче из средњег века. Народно предање везује овај манастир за доба краља Драгутина, који је од 1282-1316. године управљао овим крајевима, а био је познат и као Сремски краљ. Манастир Ћелије, као манастир крај села Лелић се у турским изворима помиње 1560. године, а кроз цео XVIII век, Ћелије су средиште свих активности ваљевског краја. Угледни монаси овог манастира имали су великог удела у дизању буна против Турака, због чега је злогласни паша Бушатлија почетком 1791. године запалио манастир Ћелија заједно са 13 цркава ваљевског краја. У овом манастиру је свештенички чин добио и Хаџи Рувим.[1]

Иконопис и старе књиге

уреди

Најстарија икона у манастиру је икона Сабора Светих Архангела, заштитника овог светог храма, а потиче из времена пре 1798. године, јер је тада приложена манастиру.

Најстарија књига у манастиру је Боженственаја скрижаљ (у записима је називају Скрижали), коју је црногорски владика Данило Петровић купио 1715. године у Русији, те исту потом поклонио манастиру. Међу врло старе књиге спадају два минеја за месеце март и новембар, а према начину штампања, веома малом формату и записима, оба минеја потичу најкасније из првих деценија XVIII века, а претпоставља се да су штампани у Венецији. Велики требник је штампан у Русији у другој половини XVIII века, а постао је својина манастира око 1814. године. У манастиру се налази још једна књига која има историјску вредност, а то је Свето писмо Старог завета на црквенословенском језику, које је некада припадало проти Матији Ненадовићу.

Знаменитост

уреди
 
Гроб Св. Јустина Ћелијског

Манастир је познат по томе што је у њему живео архимандрит др Јустин Поповић (1894 — 1979), Свети Ава Јустин, Велики Светионик Ћелијски, Свесрпски и Свеправославни, чији се гроб налази на јужној страни олтара, а по чијој жељи, гроб нема другог споменика осим овећег каменог Крста и цвећа на хумци.

Са леве стране цркве према олтару, одмах иза северних врата, налази се гроб Илије Бирчанина, подгорског војводе, обор-кнеза испод Медведника, кога су турске дахије, заједно са ваљевским кнезом Алексом Ненадовићем, посекле на Колубарској ћуприји у Ваљеву 1804. године.[2]

Садашњост

уреди

Игуманија манастира од 1967. је Гликерија (Јањић) У манастиру је развијена штампарска и иконописачка делатност. У манастирској цркви су мошти новојављеног Христовог Светитеља оца Јустина Ћелиског и делић моштију Светитеља савременог доба Нектарија Егинског из Грчке.[3]

Галерија

уреди
  •  
    Манастирска капија
  •  
    Свети Јустин Ћелијски
  •  
    Конак
  •  
    Гроб Илије Бирчанина
  •  
    Манастирски конак
  •  

Извори

уреди
  1. ^ Летопис манастира Ћелија. Ваљево: Манастир Ћелије. 1985. стр. 7—12, 16—22, 28—29. 
  2. ^ Водич кроз манастире у Србији. Београд: Српска књижевна задруга, Београд. 1995. стр. 413—415. ISBN 978-86-379-0526-4. 
  3. ^ Милеуснић, Слободан (2002). Ћелије - Свети арханђели Михаило и Гаврило. Нови Сад: Православна реч. стр. 952. ISBN 86-83903-02-8. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Манастир_Ћелије&oldid=28859261”