Манастир Бешеново

Бешеново је манастир Епархије сремске Српске православне цркве, један од 16 Фрушкогорских манастира у Војводини. Манастир, тачније његови остаци се налазе на јужним падинама средишњег дела Фрушке горе. Уз некадашњи манастир опстао је Прњавор, који данас чини засебно насеље, Бешеновачки Прњавор.

Манастир Бешеново
Основни подаци
ЈурисдикцијаСПЦ
Оснивање13. века
ОснивачКраљ Драгутин
Управникархимандрит Арсеније Матић
МестоФрушка гора, Бешеновачки Прњавор
Држава Србија
Гравура манастира Бешеново, 1861.

Манастирска црква је посвећен Св. Арханђелима Гаврилу и Михајлу, у народу познатији као Сабор Светих Арханђела.

Положај

уреди

Бешеновски манастир се налазио код насеља Бешеновачки Прњавор, некадашњег манастирског прњавора. Манастир се налази на месту где валовити и брежуљкасти терен прелази у брдовити. Ту се манастир налази на почетку долине између брегова Фрушке горе.

Историја

уреди

Према предању манастир је основао српски краљ Драгутин крајем 13. века. Први званични подаци о постојању манастира су турски и потичу из 1545. године. По подацима са краја 18. века зна се да је манастирска црква већ дуго била озидана од цигле. 1783. године први пут се спомиње звоник са капелом, посвећеној светим Кирику и Јулити. Следећих деценија подизани су конаци, да би они у завршној фази били са два спрата и изграђени са три стране. Улаз у манастир био је западне, слободне стране. 1909. године осликан је иконостас од стране Стевана Алексића.

У манастиру се налази гробница пуковника Александра Рашковића из 1773. године.[1]

Године 1817. јављају се као претплатници забавног штива, калуђери бешеновачки: игуман Нестор Јовановић, те јеромонаси - Александар Радоновић, Авакум Живковић и учитељ, Сава Андрејевић намесник и Јосиф Михаиловић.[2]

Током Другог светског рата манастир је уништаван од стране усташа, да би био бомбардован 1944. године. Сачувани су само делови иконостаса. Пошто је Бешеново до те мере страдало у овом рату у деценијама после није обнављано.

Данашње стање

уреди

До 2013. године ово је био више локалитет, него назнака било каквог манастира. Подигнут је дрвени звоник и најављен почетак рада на обнови овог најтеже страдалог Фрушкогорског манастира.[1][3] Копање темеља за нову манастирску цркву и грађевински радови на обнови манастира почели су септембра 2013. године,[4][5] Захваљујући прилозима добротвора изливени су темељи храма и прва плоча а поред је изграђен звоник на којег су враћена оригинална манастирска звона.[6] Крст је постављен 10. јула 2015. године.[7]

Игуман манастира је архимандрит Арсеније Матић.

Манастир, априла 2018.

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди