Отворите главни мени

Манастир Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима

Српска православна црква Ваведења Пресвете Богородице
Гробови у крипти

Манастир Ваведења Пресвете Богородице, подигнут и познат као Горња црква, један је од најзначајнијих и највреднијих грађевина у старом језгру Сремских Карловаца, као Просторне културно-историјске целине изузетног значаја за Србију.

Горња црква је посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, била је метох је манастира Хиландар[1], а од 14. јануара 2016. године црква је проглашена за манастир Ваведења Пресвете Богородице епархије Сремске, одлуком епископа Василија.[2]

Садржај

Историја црквеУреди

На месту данашње цркве некада је стајала старија црква, највероватније из 16. века. Према запису на плочи на западном зиду звоника Горње цркве, црква је обновљена 1746. године, за време српског патријарха Арсенија IV. Најстарији део цркве има елементе моравске стилске групе, док су каснијим обновама придодати барокни елементи, па она данас има изглед као и већина православних храмова Војводине, подигнутих током хабзбуршког раздобља. Данашњи изглед црква је добила 1903. године.[3]

Настојатељ манастира је протосинђел доктор Клеопа Стефановић, професор Карловачке Богословије.

Изглед црквеУреди

Ова грађевина је мањих мера, са седмостраном апсидом уз коју је нижа крипта, плитким бочним апсидама четвороугаоне основе и звоником са барокним покривачем од бакра и лима. Централно кубе на квадратном постољу почива на пандантифима које носе четири четвороугаона ступца са засеченим ивицама.

Садашњи иконостас карловачке Горње цркве настао је у периоду од 1765-1769. године. Сликао га је Димитрије Бачевић. На иконостасу је 58 икона.[3]

Значај црквеУреди

Горња црква је, поред своје верске и архитектонске вредности, значајна и по томе што су у цркви и њеној порти сахрањени бројна угледна лица, као и у крипти испод олтара српски патријарси Георгије Бранковић и Лукијан Богдановић.[4]

ГалеријаУреди

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди