Манастир Лапушња

Лапушња
Лапушња
Опште информације
Место	Луково
Општина	Општина Бољевац
Држава	Србија
Врста споменика	Манастир
Време настанка	15. век
Тип културног добра	Споменик културе од великог значаја
Власник	Република Србија
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе Ниш

Манастир Лапушња се налази на обронцима Ртња, код села Лукова, недалеко од Бољевца. Подигли су га војвода Јован Радул и велики паркалаб, жупан Гергина 1500/1501. године, а манастирска црква светог Николе је осликана 1510. године, под надзором кнеза Богоја. Рушевине манастира конзервиране су 1973. године.

Лапушња се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја.^[1]

Архитектура и живопис манастирске цркве

Црква у Лапушњи има триконхоналну основу, са нартексом на западној и полукружном олтарском апсидом на истоку. Олтарски део је подељен на три дела, као и наос који се састоји од три травеја неједнаких димензија. Над средњим од њих, уздиже се осмострана купола, која почива на постољу квадратне основе. У његовим угловима се налазе камене розете, које уједно представљају и једини архитектонски украс цркве^[1]. Бочне апсиде су споља петостране, а уз јужни зид цркве је призидана мања капела.

Фрескосликарство цркве је очувано веома лоше и избледело је, пошто је црква у вишевековном периоду била разрушена. На ктиторској композицији, смештеној на споју северног и западног зида наоса, приказани су Радул и Гергина, као и кнез Богоје са супругом Маром и децом. Распознају се још фреске светих ратника, архијереја, затим композиције Великих празника и литургијске тематике, док су у куполи уочљиви библијски пророци и јеванђелисти.

Галерија

Манастир Лапушња
Манастир Лапушња
Манастир Лапушња детаљ
Манастир Лапушња детаљ очуване фреске

Види још

Референце

^ ^а ^б „Манастир Лапушња — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Лапушња, манастир”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126.

Литература

„Манастир Лапушња — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Лапушња, манастир”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126.

Спољашње везе

[СК-1] а ^б „Манастир Лапушња — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Лапушња, манастир”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126.

[1]