Манастир Лапушња

објекат и непокретно културно добро у Зајечарском управном округу, Србија

Манастир Лапушња се налази на обронцима Ртња, код села Лукова, недалеко од Бољевца. Подигли су га војвода Јован Радул и велики паркалаб, жупан Гергина 1500/1501. године, а манастирска црква светог Николе је осликана 1510. године, под надзором кнеза Богоја. Рушевине манастира конзервиране су 1973. године.

Лапушња
Опште информације
МестоЛуково
ОпштинаОпштина Бољевац
Држава Србија
Врста споменикаМанастир
Време настанка15. век
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш

Лапушња се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја.[1]

Архитектура и живопис манастирске цркве уреди

Црква у Лапушњи има триконхоналну основу, са нартексом на западној и полукружном олтарском апсидом на истоку. Олтарски део је подељен на три дела, као и наос који се састоји од три травеја неједнаких димензија. Над средњим од њих, уздиже се осмострана купола, која почива на постољу квадратне основе. У његовим угловима се налазе камене розете, које уједно представљају и једини архитектонски украс цркве[1]. Бочне апсиде су споља петостране, а уз јужни зид цркве је призидана мања капела.

Фрескосликарство цркве је очувано веома лоше и избледело је, пошто је црква у вишевековном периоду била разрушена. На ктиторској композицији, смештеној на споју северног и западног зида наоса, приказани су Радул и Гергина, као и кнез Богоје са супругом Маром и децом. Распознају се још фреске светих ратника, архијереја, затим композиције Великих празника и литургијске тематике, док су у куполи уочљиви библијски пророци и јеванђелисти.

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Манастир Лапушња — Споменици културе у Србији”. САНУ. 
    (из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Лапушња, манастир”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди