Манастир Манастирак
Манастир Манастирак или Мали манастир (Манастир Светог Николаја Мириклијског) налази се у Великој Крушевици, неколико километара северно од Рековца. Манастир припада Епархији шумадијској Српске православне цркве.[1]
| Манастир Манастирак | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Оснивање | 15. век |
| Оснивач | Стефан Лазаревић |
| Место | Велика Крушевица, Рековац |
| Држава |  Србија |
Положај и историјат уреди
Не постоје поуздани подаци када је у Великој Крушевици, неколико километара северно од Рековца подигнут Манастирак или Мали манастир, али према традицији, грађевина је настала почетком 15. века у време Деспота Стефана Лазаревића, истовремено са оближњим манастиром Каленић. Када су 2006. године рађена археолошка ископавања и испитивања, тада су у храму пронађени темељи знатно старије цркве. Поред овога у темељима су пронађени сребрњаци са ликом Цара Лазара и сребрени медаљон са натписом „Хребељановићи”, као и многи други предмети из косовског и покосовског боја.
Мада црква није испитана, у делу литературе (В. Ристић, Моравска архитектура, 175) овај триконхос сажете варијанте плана уписаног крста, чији се само попречни крак испољава у крововима, док је полуобличасти подужни свод спуштен знатно ниже, смешта се у моравске споменике млађег раздобља, ближе добу турске власти. Ово мишљење подупиру и облици веома узаних правоугаоних прозорских отвора на апсидама и тамбуру куполе, који би требало да буду из времена подизања храма.
После Другог светског рата храм Светог Николаја у Великој Крушевици био је парохијска црква. У току свог више вековног постојања, овај средњовековни манастир је неколико пута био запуштен и поново оживљаван. Године 2004. Епископ шумадијски Господин Јован осветио је нови конак а 13. јула 2008. године обновљени Светониколајевски храм манастира Манастирак.[2][3]
Епископ шумадијски Господин Јован осветио је 13. јула 2008. године обновљени Светониколајевски храм манастира Манастирка.
Архитектура уреди
Манастирска црква Светог Николе представља непокретно културно добро као споменик културе, решењем Републичког завода за заштиту споменика културе Београд бр. 964/3 од 21. октобра 1963. године. Црква по свом облику, начину градње и декорацији припада моравској градитељској традицији, односно по много чему подсећа на Каленић.
На западној страни је велика правоугаона припрата.[3] Изнад централног простора уздиже се осмострана купола која у односу на основу цркве има наглашену висину, што је постигнуто постављањем коцкастог постоља испод доње ивице кубета. Фасада је декоративно обрађена наизменичним редовима опеке, камена и кречног малтера, слично осталим грађевинама моравске уметности. Црква има вајарску орнаментику сконцентрисану око портала и прозора. Правоугаони прозорски отвори на апсидама и тамбуру куполе, су из времена подизања храма.[3]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Манастирак”. Епархија шумадијска. Архивирано из оригинала 24. 03. 2016. г. Приступљено 21. 04. 2016.
- ^ „Положен камен темељац за конак у манастиру Манастирак у Великој Крушевици”. Српска православна црква. Епархија шумадијска. Архивирано из оригинала 17. 01. 2018. г. Приступљено 21. 04. 2016.
- ^ а б в Споменица Епархије шумадијске. Крагујевац. 2009. стр. 116—118.
Литература уреди
- Споменица Епархије шумадијске. Крагујевац. 2009. стр. 116—118.
- П. Пајкић, Опис манастира Епархије шумадијске, Српска православна епархија шумадијска 1947—1997, Шематизам, Крагујевац 1997, 236—237.
- В. Ристић, Моравска архитектура, Крушевац 1996, 175.
- Б. Радић, П. Пајкић, Знаменитости Шумадије, Крагујевац 2007, 68-73
