Манајле је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 60 становника (према попису из 1991. било је 78 становника). Лежи на високом земљишту испресецаном доловима. Положај је погодан из економских разлога; на блажим падинама становници гаје суве културе док је остало земљиште погодно за сточарство.

Манајле
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ОпштинаВладичин Хан
Становништво
 — 2011.60
Географске карактеристике
Координате42° 44′ 28″ С; 22° 04′ 14″ И / 42.741° С; 22.0705° И / 42.741; 22.0705
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина486 m
Манајле на карти Србије
Манајле
Манајле
Манајле на карти Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Воде, земље и шуме уреди

Вода за пиће користи се са извора и бунара. Највише пијаће воде има у Доњој Махали. Потеси на атару Манајла носе ове називе: Морава, Чапља, Падина, Рид, Миркова Чука, Столичица, Ливађе, Раскрсје, Село, Богородица и Караула.

Тип села уреди

Насеље је разбијеног типа. Дели се на махале: Доња Махала или Село, Марчинци, Чапља Падина, Рид и Морава. Махале се муђусобно оштро издвојене. Куће појединих родова су на окупу. У селу је 1960. године било 48 домова.

Постанак села уреди

Данашње Манајле потиче од некадашње три досељене куће. Једна кућа налази се у данашњој Доњој Махали, друга у махали Марчинци а трећа у махали Чапља Падина. Деобом становника тих досељеника и незнатним каснијим досељавањем нарастао је данашњи број домова и становника, Некада је гробље Манајла било у суседном селу Дупљану. Тамо је било и гробље села Ружића. Данас Манајле има засебно гробље на потесу Миркова Чука. Назив Богородица носи сеоски крст. Око крста приређује се сабор са гостима на Трећи дан Духова.[1]

Демографија уреди

У насељу Манајле живи 55 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,0 година (53,4 код мушкараца и 56,5 код жена). У насељу има 27 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,22.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 219
1953. 216
1961. 242
1971. 152
1981. 113
1991. 78 78
2002. 60 60
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
60 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 100-101 страна
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди