Манојле Гавриловић

Манојле Гавриловић (Бјелуша код Ариља, 1945Београд, 11. јул 2020) био је српски књижевник.

Манојле Гавриловић
Датум рођења(1945-00-00)1945.
Место рођењаБјелуша
 Југославија
Датум смрти11. јул 2020.(2020-07-11) (74/75 год.)
Место смртиБеоград
 Србија

Живот уреди

Рођен је у Бјелуши код Ариља.[1] Члан Удружења књижевника Србије је постао 1974.[1] Више година је радио као управник библиотеке „Петар Кочић“ у Београду.[1] Добитник је угледних признања као што су Вукова награда и награда Одзиви Филипу Вишњићу. Преминуо је 11. јула 2020. у Београду у 75. години од последица коронавируса.[2][3]

Признања уреди

Дјела уреди

  • Сунце и кочије, (1973)
  • Зачарано огњило, (1975)
  • Бубњеви на Карпатима, (1979)
  • Светлост ћирилице, (1988)
  • Чувар златне јабуке, (1991)
  • Црна плавет, Мала библиотека, Српска књижевна задруга (2011)
  • Пчеле бога Перуна (2015)
  • Словенска роса, Мала библиотека, Српска књижевна задруга (2017)

Извори уреди

  1. ^ а б в „Антологија песника”. Радио-телевизија Србије. 9. 5. 2011. Приступљено 29. 3. 2012. 
  2. ^ „Преминуо пјесник Манојле Гавриловић”. Радио-телевизија Републике Српске. 11. 7. 2020. Приступљено 11. 7. 2020. 
  3. ^ Вулићевић, Марина (13. јул 2020). „Преминуо Манојле Гавриловић”. Politika Online. 
  4. ^ „Печат Гавриловићу”. Радио-телевизија Републике Српске. 28. 3. 2012. Приступљено 29. 3. 2012. 

Спољашње везе уреди