Отворите главни мени

Манојло Кантакузин

За чланак о истоименом вођи побуне из 1453. године, погледајте чланак Манојло Кантакузин.

Манојло Кантакузин (грч. Μανουήλ Καντακουζηνός; рођен око 1326, преминуо 26.03. 1380) је био први морејски деспот (1348/1349 — 1380). Био је други син византијског цара Јована VI (1347—1354) и његове супруге Ирине Асен. Током своје владавине, успео је да сузбије самовољу локалних господара и учврсти централну власт. Повезао се са својим латинским суседима око борбе против Османлија, а успешним вођењем Морејске деспотовине се одржао на власти, противно потпуном поразу Кантакузина у борби за власт са Јованом V Палеологом (са прекидима 13411391), који га је на крају и сам прихватио за владара Мореје. Манојло је био ктитор цркве свете Софије у Мистри, која се данас, заједно са целим градом, налази на списку УНЕСКОве светске баштине.

Манојло Кантакузин
Датум рођењаоко 1326.
Место рођењаМистра
Датум смрти26. март 1380.(1380-03-26) (53/54 год.)
Место смртиМистра
ДинастијаКантакузини
ОтацЈован VI Кантакузин
МајкаИрина Асен
СупружникIsabelle de Lusignan
Период13481380.
НаследникМатија Кантакузин

Живот и владавинаУреди

Манојло је рођен око 1326. године, као други син Јована Кантакузина. Отац му је поверио управу над Бером (1343—1347) и Цариградом (1348)[1], да би византијске поседе на Пелопонезу 1348. године организовао као засебну деспотовину на чије чело је поставио свог сина Манојла. Током свог боравка у Цариграду, Манојло се оженио ћерком Константина II (1342—1344), краља Киликије.

Он је 25. октобра 1349. године стигао на Пелопонез и преузео власт. Успео је да заведе ред међу локалним архонтима (господарима) који су били у сталном сукобу међу собом, али и са врховном влашћу[1]. Након очевог пораза у грађанском рату и одступања са власти 1354. године, победник Јован V је покушао да потисне Манојла из Мореје. Он је послао Михајла и Андрију Асена да преузму власт у Мореји. Међутим, Манојло је успео да се одржи на власти, тако да га је Јован V на крају признао као законитог владара.

Манојло се повезивао и са околним латинским државама, посебно са Атинским војводством, а током седме деценије XIV века уводи Морејску деспотовину у грчко-латински савез против Османлија и њиховог продора на Пелопонеско полуострво. Он је такође охрабривао Албанце да се насељавају на полуострву, чиме је повећаван број сељака земљорадника, али и војника најамника[1].

Манојло Кантакузин је преминуо 26.03. 1380. године у Мистри, а наследио га је старији брат Матија (цар савладар 13531357), који му је од 1361. године помогао у руковођењу деспотовином.

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Јован VI Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Манојло Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ирина Асен
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6. 

ЛитератураУреди


Претходник:
Деспотовина је формирана. 1348.
Морејски деспот
(13481380)

Наследник:
Матија Кантакузин