Отворите главни мени

Маргита (рум. Mărghita, мађ. Nagymargita) је насеље у Србији у општини Пландиште у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 924 становника.

Маргита
Margita, Orthodox Church.jpg
Православна црква у селу
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаПландиште
Становништво
 — 2011.Пад 924
 — густина27/км2
Географске карактеристике
Координате45°13′03″ СГШ; 21°10′19″ ИГД / 45.2175° СГШ; 21.172° ИГД / 45.2175; 21.172Координате: 45°13′03″ СГШ; 21°10′19″ ИГД / 45.2175° СГШ; 21.172° ИГД / 45.2175; 21.172
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина79 м
Површина38,4 км2
Маргита на мапи Србије
Маргита
Маргита
Маргита на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број26364
Позивни број013
Регистарска ознака

ИсторијаУреди

Године 1597. године помиње се први пут Маргита. У 17-том веку Szent Margita. У 19-том веку – Nagy Margita. A од 1919. године Маргита.

Године 1597. помиње се место као посед Гашпара Тота. Вероватно је, да је насеље прозвано по црквеном патрону. Становници насеља били су Срби.-1713. године имало је 22 дома.

Године 1724. године одселило се много становника, на чија су се места, вероватно одмах после 1740. године населили Румуни, чија презимена – Ардељан, Царан, Шипецан, Гатајанц јасно одају одакле су овамо дошли. Подигнута је црква брвнара 1742. године а 1810. године сазидана је српска црква. Године 1835. "на Духове" (празнику), завршено је зидање садашње цркве, која је освећена 1836. године.

Од 1716. до 1830. године пролазила је пошта из Темишвара крај Денте, Маргитице и Алибунара за Панчево. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Маргита" припада Жамском округу, Вршачког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[1]

Јављају се 1840. године као претплатници српске књиге: поп Николај Попов парох, Георгије Враговић учитељ и каплар Василије Чаковац. Године 1854. пописано је 1922 становника. .

4.маја 1889. године отворена је железничка станица на ново саграђеној прузи Велики Бечкерек- Маргита, а 1.јула 1891. године отворен је саобраћај и на новој прузи за Вршац. На дан 31.јануара 1821. године пописано је 1807 становника, од којих је било: Срба 707, Словака 1, Румуна 937, Немаца 24, Мађара 69, и осталих 35. .

Приликом радова на прокопавању моравичког канала, ископан је један мамутов костур, од којух се више костију чува у вршачком музеју.[2]

Овде се налази Маргита (слатинско станиште).

ДемографијаУреди

У насељу Маргита живи 808 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,8 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 368 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

 
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.863
1953. 1.975
1961. 1.998
1971. 1.827
1981. 1.550
1991. 1.313 1.111
2002. 1.047 1.261
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
462 44,12 %
Румуни
  
303 28,93 %
Роми
  
107 10,21 %
Мађари
  
100 9,55 %
Југословени
  
37 3,53 %
Македонци
  
13 1,24 %
Словаци
  
7 0,66 %
Немци
  
3 0,28 %
Хрвати
  
2 0,19 %
Словенци
  
2 0,19 %
Украјинци
  
1 0,09 %
Муслимани
  
1 0,09 %
Бугари
  
1 0,09 %
непознато
  
4 0,38 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9. стр. 142.-143
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Милекер, Феликс (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  • Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина M.(Беч 1999).

Летопис период 1812–2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везеУреди