Маргита
Маргита (рум. Mărghita, мађ. Nagymargita) је насеље у општини Пландиште, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 924 становника.
Маргита | |
|---|---|
 Православна црква у селу | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Пландиште |
| Становништво | |
| — 2011. |  924 |
| — густина | 24/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 12′ 54″ С; 21° 10′ 25″ И / 45.215107° С; 21.173606° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 79 m |
| Површина | 38,4 km2 |
.svg)  Маргита Маргита на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26364 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
Историја уреди
Године 1597. године помиње се први пут Маргита. У 17. веку Szent Margita. У 19. веку – Nagy Margita. A од 1919. године Маргита.
Године 1597. помиње се место као посед Гашпара Тота. Вероватно је, да је насеље прозвано по црквеном патрону. Становници насеља били су Срби. 1713. године имало је 22 дома.
Године 1724. године одселило се много становника, на чија су се места, вероватно одмах после 1740. године населили Румуни, чија презимена – Ардељан, Царан, Шипецан, Гетејанц јасно одају одакле су овамо дошли. Подигнута је црква брвнара 1742. године а 1810. године сазидана је српска црква. Године 1835. "на Духове" (празнику), завршено је зидање садашње цркве, која је освећена 1836. године.
Од 1716. до 1830. године пролазила је пошта из Темишвара крај Денте, Маргитице и Алибунара за Панчево. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Маргита" припада Жамском округу, Вршачког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[1]
Јављају се 1840. године као претплатници српске књиге: поп Николај Попов парох, Георгије Враговић учитељ и каплар Василије Чаковац. Године 1854. пописано је 1922 становника.
4.маја 1889. године отворена је железничка станица на ново саграђеној прузи Велики Бечкерек- Маргита, а 1.јула 1891. године отворен је саобраћај и на новој прузи за Вршац. На дан 31.јануара 1821. године пописано је 1807 становника, од којих је било: Срба 707, Словака 1, Румуна 937, Немаца 24, Мађара 69, и осталих 35.
Приликом радова на прокопавању моравичког канала, ископан је један мамутов костур, од којих се више костију чува у вршачком музеју.[2]
Овде се налази Маргита (слатинско станиште).
Демографија уреди
У насељу Маргита живи 808 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,8 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 368 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 2 | ||
| 80+ | 11 | 23 | ||
| 75—79 | 26 | 27 | ||
| 70—74 | 34 | 38 | ||
| 65—69 | 43 | 50 | ||
| 60—64 | 26 | 33 | ||
| 55—59 | 29 | 42 | ||
| 50—54 | 17 | 22 | ||
| 45—49 | 38 | 23 | ||
| 40—44 | 33 | 24 | ||
| 35—39 | 40 | 31 | ||
| 30—34 | 33 | 35 | ||
| 25—29 | 27 | 26 | ||
| 20—24 | 27 | 21 | ||
| 15—19 | 25 | 35 | ||
| 10—14 | 34 | 33 | ||
| 5—9 | 35 | 44 | ||
| 0—4 | 33 | 27 | ||
| Просек : | 40,8 | 42,7 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 409 | 90 | 265 | 38 | 16 | 0 |
| Женски | 432 | 67 | 264 | 94 | 6 | 1 |
| УКУПНО | 841 | 157 | 529 | 132 | 22 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 236 | 150 | 1 | 0 | 31 |
| Женски | 121 | 70 | 0 | 0 | 29 |
| УКУПНО | 357 | 220 | 1 | 0 | 60 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 11 | 13 | 0 | 10 |
| Женски | 0 | 1 | 10 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 12 | 23 | 0 | 10 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 5 | 1 | 2 | 2 | 4 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 4 | 4 |
| УКУПНО | 5 | 1 | 3 | 6 | 8 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 0 | 0 | 3 | |
| Женски | 0 | 2 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 3 | 2 | 0 | 3 | |
Галерија уреди
-
Српска православна црква -
Румунска православна црква
Референце уреди
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9. стр. 142-143.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература уреди
- Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. саставио Др Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927. „Напредак Панчево”
- Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
- Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
- Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина M.(Беч 1999).
Летопис период 1812–2009. г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били досељеници, чиме се бавили мештани.
