Мареново је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 453 становника (према попису из 1991. било је 535 становника).

Мареново
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРасински
ОпштинаВарварин
Основан1835.
Становништво
 — 2011.453
Географске карактеристике
Координате43° 41′ 28″ С; 21° 14′ 15″ И / 43.691166° С; 21.2375° И / 43.691166; 21.2375
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина235 m
Мареново на карти Србије
Мареново
Мареново
Мареново на карти Србије
Остали подаци
Поштански број37257
Позивни број037
Регистарска ознака

Географија уреди

Мареново се налази у централној Србији, у регији Темнић, на 20км магистралног пута Крушевац - Крагујевац.

 
Пејзаж села

Историја уреди

Ово село је настало после Другог српског устанка, јер га не помињу ни Вук, ни Вујић, ни Срезњевски, нити га има у Усписнику села од 1818. године. Вероватно да је до тада ово село било у саставу Залоговца, као заселак. Већи део земље, где је данас село, и скоро цео сеоски атар била је алија (пуста земља) Кнеза Милоша, где је он жирио свиње. На многе молбе Мареноваца и Залоговаца, он је допустио Шокорцу из Пољне у Левчу, да се то имање распрода по цванцик (4 гроша) ланац а целу им је планину изнад села поклонио (негде око 1835. године).

 
Табла на улазу у село

Име села уреди

О имену села постоје два тумачења. По једном село је добило име по неком Марјану, који се овде први доселио те се у прво време село звало Марјаново, а по другом, да је село добило име по неком Марину, настојнику имања Кнеза Милоша, те се у почетку звало Мариново.

Порекло становништва уреди

Становништво се углавном доселило из старе Србије и из крушевачког краја и околних места. По попису из 1948. године било је 606 становника, а по попису из 2001. године 535 становника, што је чинило 2,2% укупног становништва општине. Активно становништво учествује са 71,0% у укупном становништву, а пољопривредно чини 69,0% укупног становништва.

У Горњој Мали:

Иличићи су досељеници из крушевачког округа, славе Митровдан.

Милетићи су из Старе Србије, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан.

У Милатовићкој Мали су:

Милатовићи су се доселили из Милатовца у округу крагујевачком, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Ђорићи су из Залоговца, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.

Стевановићи су из Залоговца, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан. Са Милетићима нису никакав род, што би се на први поглед могло закључити.

Пајчевићи су из Старе Србије, славе Никољдан.

У Доњој Мали су:

Анђелковићи су се доселили из Тољевца, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Радивојевићи су из Велике Дренове, славе Стевањдан, зимски и летњи.

Глетановићи су из Злегиња у жупском крају, где им је предак убио Турчина па пребегао, славе Јовањдан и Лучиндан.[1]

Сеоске куће су местимично доста разређене и то све јаче што се даље иде од реке уз поток, између неких је растојање 20-30 метара, а између неких и 200-300 метара. Покрај села, левом страном потока, пролази магистрални пут Крушевац - Јасика - Залоговац - Крчин - Рековац - Крагујевац.

Становништво се бави ратарством, воћарством и виноградарством.

Демографија уреди

У Маренову живи 453 становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (43,2 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 116 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,91.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 606
1953. 645
1961. 638
1971. 640
1981. 633
1991. 535 496
2002. 453 507
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
451 99,55%
непознато
  
2 0,44%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља
 
ФК Мареново

Спорт уреди

У Маренову постоји истоимени фудбалски клуб, ФК Мареново који је основан 2015. године и који се тренутно такмичи у Општинској лиги Варварин. ФК Мареново је прву званичну утакмицу одиграо 12.09.2015. године на свом терену у Маренову са екипом ФК Костреж из Ћићевца. Сезону 2015/16 овај клуб је завршио као трећепласирани клуб у Општинској лиги Варварин, док је у сезони 2016/17 освојио друго место.

Референце уреди

  1. ^ Мијатовић, Станоје (1905). Темнић. Београд: Српска краљевска академија. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди