Марина Севера
Марина Севера (умрла пре 375) је била царица Рима и прва жена цара Валентинијана I. Била је мајка каснијег цара Грацијана. Њено пуно име је непознато. Марина Севера је комбинација два имена наведена у примарним изворима. Сократ из Константинопоља је назива „Севера“, док је Јован Малала, Хроникон Пасхале и Јован Никиу називају „Марина“.[1]
Живот уреди
Марина Севера се удала за Валентинијана пре него што је он ступио на престо. Њихов син Грацијан рођен је 359. године у Сирмијуму у Панонији. Валентинијан је изабран за цара 364. године. Развео се од своје жене око 370. године да би се оженио Јустином, удовицом узурпатора Магненција.[2]
Према Сократу из Константинопоља:
Јустина је тако лишена оца, ипак је остала невина. Неко време након што је постала позната Севери, жени цара Валентинијана, и имала честе односе са царицом, све док њихова интимност није порасла до те мере да су били навикла да се заједно купају. Када је Севера видела Јустину у кади, била је веома запањена лепотом девице, и говорила о њој цару, говорећи да је ћерка Јустова била тако љупко створење и да поседује такву симетрију облика, да је она сама, иако жена, била сасвим очарана њоме.. Цар, чувајући у себи овај опис своје жене, размишљао је у себи како би могао да се ожени са Јустином, а да се не одрекне Севере, пошто му је она родила Грацијана, кога је он мало пре тога прогласио за Августа. Сходно томе, сачинио је закон и учинио да се објави по свим градовима, по коме је сваком човеку било дозвољено да има две законите жене."[3]
Овај извештај су одбацили каснији историчари чија је интерпретација била мало вероватна легализација двобрачности. Међутим, Тимоти Барнс и други сматрају да ова одлука дозвољава само посебним Римљанима да се разведу, а затим поново ступе у брак. Контроверза је била да хришћанство тек треба да прихвати концепт развода. Барнс сматра да је цар Валентинијан I био спреман да крене у правну реформу у потрази за династичким легитимитетом који би обезбедио његово присуство на престолу.[4]
Јован Малала, Хроникон Пасхале и Јован Никиу наводе да је Севера прогнана због умешаности у незакониту трансакцију. Барнс ову причу сматра покушајем да се оправда развод цара Валентинијана I без окривљавања цара.[4] Према извештају Јована Никије:
Јер је овај праведни цар мрзео угњетавање и судио је гласом правде и практиковао је праведност. Овај велики цар није поштедео (чак ни) своју жену, царицу Марину. Сада је купила башту од једне расаднице (лит. а жена садница биљака) и није јој платила цену која је праведно вредела, јер су проценитељи ценили (то) из поштовања према царици и тако су били склони да јој учине услугу. А када је побожни Валентинијан био обавештен о што је његова жена урадила, послао је богобојазне људе да вреднују тај врт и свечаном заклетвом их је обавезао да ће га проценити праведно и поштено.А када су проценитељи дошли у тај врт, установили су да је она крива за тешку неправду и дала жени само мали део цене. А кад је цар чуо, разгневио се на царицу (и) удаљио је од свог присуства и отерао је из палате и узео за жену жену по имену Јустину, са којом је живео до краја својих дана. Што се тиче његове прве жене ако њу је отерао и протерао из града, а башту вратио жени која је продала.[5]
Када је цар Валентинијан I умро 375. године, сахрањен је у цркви Светих Апостола у Цариграду, поред своје прве жене.
Референце уреди
- ^ Barnes 1998, стр. 123–124
- ^ Walter E. Roberts, "Valentinian I (364-375 A.D)"
- ^ Socrates Scholasticus, "The Ecclesiastical History", Book 14, Chapter 31, translation by Philip Schaff (1819 - 1893).
- ^ а б Barnes 1998, стр. 123–125
- ^ "The Chronicle of John, Bishop of Nikiu", Chapter 82, verses 9-14, 1916 translation
