Марина кула
Марина кула је тврђава у Србији која се налази на узвишењу изнад ушћа Косанице у Топлицу, 2 km источно од Куршумлије код села Кастрата.
| Марина кула | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Кастрат |
| Општина | Општина Куршумлија |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | тврђава |
| Време настанка | 15. век |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Власник | Република Србија |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Ниш |
Подигла ју је средином 15. века (1451–1457) султанија Мара Бранковић, када јој је султан Мехмед II доделио на управу Топлицу и Дубочицу. На основу архитектонских остатака као и познатих историјских података, сматра се да град представља веома значајан споменик из епохе Бранковића.[1] На локалитету нису вршена археолошка истраживања и конзерваторски радови, а он се данас налази под заштитом Републике Србије као споменик културе од великог значаја.[1]
На највишем врху шумовитог и тешко приступачног брда налазе се остаци Горњег Града, неправилне четвороугаоне основе. Његов најбоље очувани део представља северни бедем који је опстао у дужини од око 20 m. Он је окренут ка ушћу у подножју брда и био је додатно заштићен сувим шанцем. Поред њега, у југоисточном делу се виде остаци цркве чија се површина процењује на око 40m² и рушевине донжон куле. На обронцима источно од Горњег Града назиру се темељи једне куле, док се на северној падини налазе остаци неколико грађевина.
У северном подножју брда, поред Косанице, постоје темељи цркве познате као Латинска црква.
Дивљи археолози су прекопали и оштетили овај локалитет.[2]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б Група аутора (2007). „Марина кула”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (II измењено и допуњено изд.). Београд: САНУ. ISBN 978-86-80879-60-4.
- ^ Шта се то дешава у Куршумлији? („Политика”, 26. април 2019)
Литература уреди
- Deroko, Aleksandar (1950). Srednjevekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji (на језику: српски). Beograd: Prosveta. Приступљено 10. 10. 2023.
- Група аутора (2007). „Марина кула”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (II измењено и допуњено изд.). Београд: САНУ. ISBN 978-86-80879-60-4.
