Маријанска острва (архипелаг)

(преусмерено са Маријанска острва)

Маријанска острва (енгл. Mariana Islands или само Marianas; чамор.: Manislan Mariånas) или Ладронска острва (енгл. Ladrone Islands), су група острва (острвље) у западном делу Тихог океана. Налазе се у Микронезији, 2.400 km источно од Филипина. Укупно има 15 већих острва, а највећа су: Гвам, Сајпан, Тинијан и Рота. Дужина острвља је око 800 km, а површина износи 1.200 km2. Становника има око 125.000 (мешавине староседелаца Чамора и досељених Филипинаца и Микронежана).

Маријанска острва
Manislan Mariånas
Географија
АрхипелагМаријанска острва
Администрација
Гвам (САД)

Опште карактеристике

уреди

Северна острва су вулканског порекла, а остала су коралски атоли високи до 965 m. Клима је тропска и средња температура се креће у распону 24-28 степени. Годишња количина падавина у просеку износи 2.000-4.000 mm/m2. На овим острвима има много савана и прашума. Главни пољопривредни производи су: шећерна трска, кафа, кокосов орах (копра), агруми, банане, кукуруз и поврће. Развијени су туризам, сточарство и риболов. До почетка 20. века били су познати под надимком Ладроне ајландс, од шпанског Islas de los Ladrones - што значи „Лоповска острва“.

Маријанска острва су названа по шпанској краљици Маријани Аустријској у 17. веку.

Управна подела

уреди

Управно су подељени између две јединице:

Историја

уреди

Праисторија

уреди

Староседеоци Маријанских острва су аустронежански Чаморои. Археолози су 2013. пронашли доказе који упућују на закључак да су први становници овог острвља, допловили до њега након најдужег непрекинутог путовања у људској историји до тада. Такође су изнели доказе, који сугеришу да је острво Тинијан највероватније прво острво у Океанији које су населили људи.[1]

Откриће

уреди

Шпански истраживач Магелан, први је Европљанима открио ово острвље 6. марта 1521. Шпанија је затим колонизовала Маријанска Острва и основала престоницу колоније на највећем острву Гвам. Ова острва су била прва острва до којих је Магелан допловио, након што је прошао кроз Магеланов пролаз. Воће које је убрано овде спасило је преживеле од скорбута, од кога је претходно неколико десетина чланова посаде умрло.

Извори

уреди
  1. ^ Zotomayor, Alexie Villegas (11. 3. 2013). „Archaeologist says migration to Marianas longest ocean-crossing in human history”. Marianas Variety. Архивирано из оригинала 16. 03. 2017. г. Приступљено 28. 03. 2020. 

Спољашње везе

уреди