Марија Илић Агапова
Марија Илић Агапова (Пађене код Книна, 14. август 1895 — Београд, 13. март 1984) била је српски правник, преводилац, библиотекарка и прва управница Библиотеке и Музеја града Београда.
Марија Илић Агапова | |
---|---|
Датум рођења | 14. август 1895. |
Место рођења | Пађене код Книна, Аустроугарска |
Датум смрти | 13. март 1984.88 год.) ( |
Место смрти | Београд, СФРЈ |
Биографија
уредиМарија Илић Агапова је рођена у селу Пађене код Книна 1895. године. У породици је било тринаесторо деце. Њен отац Лазар Илић био један од имућнијих људи у то време и био је у могућности да пошаље на даље школовање сву своју децу. Марија је основну школу завршила у родном селу.[1] Била је једна од првих школованих Српкиња свог краја. Похађала је „Институт царице Марије" при црногорском двору на Цетињу на руском језику (1908 – 1913). Реалну гимназију завршила је у Сплиту и уписала је Правни факултет у Загребу 1918. године.[1] Докторирала је на Правном факултету у Загребу 1923. године. Стекла је средњоевропски докторат какав су поседовали Иво Андрић и други инетелектуалци тог доба, школовани у Аустроугарској, Немачкој и Италији. Адвокатуром је почела да се бави 1926. године.[1]
Ангажовање у библиотекарству и музеологији почела је 1929. г. као референт Општинске библиотеке у Београду и радила на припреми оснивања музеја са галеријом слика и архива и организовала конкурсе за нови грб Београда.[1] Поводом 125. годишњице ослобођења Београда од Турака за децу је написала збирку прича дело о историји града, па је тако настала Илустрована историја Београда.[1]
Библиотеком је руководила од 1932, а од 1941. и градским Музејом. Материјал чије је прикупљање организовала био је основ и за формирање Историјског архива града Београда. Непосредно после ослобођења Београда отпуштена је из службе, јер је у време немачке окупације (1941 – 1944) наставила да ради и руководи градским културним установама, а 1947. је пензионисана.[1]
Након пензионисања се бавила превођењем и наставом руског и италијанског језика, а хонорарно је држала наставу страних језика у Високој дипломатско-новинарској школи и на курсевима архивистике. Била је члан Удружења књижевних преводилаца Србије и активиста женског покрета. Написала је велики број радова о правима жена.
Одликована је плакетом Градског музеја у Београду (1965).
Умрла је 1984. године у Београду.
Дела (библиографија)
уреди- Илустрована историја Београда, Београд 1933;
- Јавне библиотеке, Београд 1934;
- Син браниоца Београда, Београд 1939;
Значајнији преводи са италијанског:
уреди- А. Моравија, Римљанка, Суботица 1956;
- И. Уголини, Роман о Ханибалу, Суботица 1962;
- Д. Буцати, Једна љубав, Суботица 1965.
Награда Марија Илић Агапова
уредиНаграда Марија Илић Агапова установљена је 2001. године и добија име по првој управници Библиотеке града Београда Марији Илић Агаповој. Марија Илић Агапова је награда коју Библиотека града Београда додељује најбољем београдском библиотекару. Награда се додељује сваке године 11. јануара на дан Библиотеке града Београда.
Види још
уредиИзвори
уредиЛитература
уреди- Вранеш, Александра (2002). „Леп прилог историји београдског библиотекарства”. Зборник Матице српске за књижевност и језик. Нови Сад: Матица српска. L (3): 635—637. COBISS.SR 200683783 COBISS.SR 9627138
- Дабижић, Миодраг А. (1973). „Библиотека и Музеј града Београда од 1929—1941 : са посебним освртом на рад Музеја” (PDF). Годишњак Музеја града Београда. Београд: Музеј града Београда. XX: 451—493. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 11. 2019. г. Приступљено 02. 11. 2019. COBISS.SR 1024684941 COBISS.SR 5656322
- Дргосавац, Бранка (2018). Дечја одељења Библиотеке града Београда : монографија. Београд: Библиотека града Београда. COBISS.SR 260328204
- Дурковић-Јакшић, Љубомир (1984). „In memoriam : Марија Илић Агапова, Први управник Библиотеке и Музеја општине Београд (1895—1984)” (PDF). Годишњак Музеја града Београда. Београд: Музеј града Београда. XXXI: 197—204. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 06. 2020. г. Приступљено 30. 06. 2016. COBISS.SR 1024673677 COBISS.SR 5656322
- Дурковић Јакшић, Љубомир (1995). Библиотека града Београда : 1928-1945. Београд: Библиотека града Београда. ISBN 978-86-7191-022-4.COBISS.SR 93724167
- Дурковић, Надежда (2004). „Прилози историји библиотекарства” (PDF). Панчевачко читалиште : лист Градске библиотеке Панчево. Панчево: Градска библиотека. III (4): 60. COBISS.SR 195185415 COBISS.SR 182384903
- Зец, Дејан (2016). „Издаваштво, библиотеке, цензура и књижевни живот Београда за време немачке окупације у Другом светском рату (1941–1944)”. Годишњак за друштвену историју. Београд: Филозофски факултет - Катедра за општу савремену историју. 23 (1): 83—107. COBISS.SR 227464972 COBISS.SR 102349831
- Ивић, Алекса (1935). „Марија Илић-Агапова: Јавне библиотеке, Београд, 1934.”. Летопис Матице српске. Нови Сад: Матица српска. Год. 109, књ. 343, св. 1 (мај-јуни 1935): 139—140. COBISS.SR 151428871 COBISS.SR 7053570
- Илић Агапова, Марија (1933). Илустрована историја Београда (PDF). Београд: Библиотека општине града Београда. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 11. 2019. г. Приступљено 02. 11. 2019. COBISS.SR 142550023
- Јанчић, Светлана (2001). „Поетика библиотекарства Марије Илић-Агапове”. Гласник Народне библиотеке Србије. Београд: Народна библиотека Србије. 3 (1): 41—47. COBISS.SR 103930892 COBISS.SR 159850503
- Katić, Ljubinka; Miljković-Katić, Bojana (2011). „Dr Marija Ilić Agapova, First Female Police Officer in Serbia” (PDF). Dani Arčibalda Rajsa, Beograd, 3—4. mart 2011. : Tematski zbornik radova međunarodnog značaja (ur. Željko Nikač, Srđan Milašinović, Darko Simović & Goran Bošković) (на језику: енглески). Beograd: Kriminalističko-policijska akademija. I: 181—189. COBISS.SR 184450828
- „Марија Илић-Агапова: Илустрована историја Београда, Београд, 1933.”. Летопис Матице српске. Нови Сад: Матица српска. Год. 107, књ. 336, св. 2 (мај 1933): 182—183. 1933. COBISS.SR 151687431 COBISS.SR 7053570
- Михаиловић, Драгана (2018). „Идентитет дечјих одељења Општинске библиотеке града Београда кроз рад Марије Илић-Агапове”. Библиотеке и идентитет : зборник радова са научног скупа одржаног 25. и 26. маја 2017. године у Панчеву ; Научни скуп Библиотеке и идентитет (Панчево ; 2017). Панчево: Градска библиотека : Центар за културу и екологију Панарт ; Нови Сад : Филозофски факултет ; Сомбор : Педагошки факултет: 70—77. COBISS.SR 515455153 COBISS.SR 327212039
- Перић, Данко (2009). Попов, Чедомир, ур. Српски биографски речник, књига 4 И—Ка. Нови Сад: Матица српска. ISBN 978-86-7946-037-0.
- Перић, Данко (2015). „Др Марија Илић Агапова и њена историјска синтеза о браниоцима Београда, међу којима су били и Срби из Далмације” (PDF). Зборник радова са Међународне конференције "Архив, медији и култура сећања у Првом светском рату", Нови Сад, 29-30. октобар 2015 ; [Међународна конференција "Архив, медији и култура сећања у Првом светском рату" (2015 ; Нови Сад)]. Нови Сад: Архив Војводине: 130—138. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 09. 2016. г. Приступљено 30. 06. 2016. COBISS.SR 230641676 COBISS.SR 305470983
- Ћоровић, Љубица (2002). „Високи професионални узори : Илић-Агапова, Марија. Одабрани радови, Београд : Библиотека града Београда, 2002” (PDF). Панчевачко читалиште : лист Градске библиотеке Панчево. Панчево: Градска библиотека. I (1): 49. COBISS.SR 190053639 COBISS.SR 182384903
Спољашње везе
уреди- Дерета: Марија Илић Агапова (језик: српски)
- Тромеђа: Марија Илић Агапова Архивирано на сајту Wayback Machine (12. март 2022) (језик: српски)
- Марија Илић Агапова - књига јој је била и штит и оружје („Вечерње новости“, 24. март 2015)