Отворите главни мени

Марија Угарска (око 1261 - 25. март 1323), из династије Арпадовића, била је супруга напуљског краља Карла II Напуљског. Била је ћерка Стефана V Угарског и његове супруге Јелисавете Куманке. Марија је била регент у Прованси у 1290-1294 и у Напуљу у 1295-96, 1296-98, и 1302, за време одсуства свог супруга.

Марија Угарска
MarieUhry.jpg
Датум рођења1257.
Датум смрти25. март 1323.
Место смртиНапуљ
Напуљско краљевство
ДинастијаАрпадовци
ОтацСтефан V Угарски
МајкаЈелисавета Куманка
СупружникКарло II Напуљски
ПотомствоКарло Мартел Анжујски, Louis of Toulouse, Роберт Напуљски, Филип I Тарентски, Raymond Berengar of Andria, Peter Tempesta, John of Gravina, Маргарета од Анжуа и Мена, Бланш Анжујска, Елеонора Анжујска, Марија Напуљска
Краљица Напуља
Период1285 – 5. мај 1309
ПретходникМаргарета Бургундска
НаследникСанча од Мајорксе

ПородицеУреди

Маријина мајка Јелисавета Куманка је практиковала шаманизам, попут других Кумана. Она је сматрана паганском од ондашњих хришћана у Европи и морала је да пређе у католицизам да би се удала за Маријиног оца Стефана. Није познато са колико година је прихватило хришћанство, али је било могуће да је већ била одгајана као праволска на мађарском двору од детињства.

Марија је био друга од шесторо деце. Њене сестре, Јелисавета и Каталина су постале краљице Србије. Још једна сестра, Ана је била у браку са Андроником III Палеологом. Маријин једини брат је био Ладислав IV Куманац.

Њени баба и деда по оцу били су Бела III и његова супруга Марија Ласкарина. Њене деда по мајци би могао бити Котен, вођа племена Кумана.

БиографијаУреди

Године 1270, када је Марији било само дванаест година, удала се за будућег Карла III Напуљског. Венчање је обављено у Напуљу 6. августа 1270. Брак је замишљен као двоструки савеза између Напуља и Угарске са циљем да се освоји Византија, али брак није послужио својој сврси јер је њен брат 1272. склопио савез са Византијом. Марија је пратила Карла на његобим путовањима и провела је период од 1278. до 1282 у Прованси са својим супругом. Марија је 1284. године повукла свој први политички потез: када је Карла заробила Краљевина Арагон, она је донела одлуку да се ослободи арагонски затвореник Беатриче Хоенштауфен. Карло је 1285. постао монарх, али је остао у арагонском заробљенику. Она није вршила улогу регента уместо њега у Напуљу, већ је остала у Прованси, где је имала власт са времена на време, , иако она ту није била формално регент. Учествовала је у преговорима са Арагоном о ослобађању њеног супруга 1282, а исте године је склопила мировни споразум са Арагоном. Карло је ослобођен исте године, и заједно су се вратили у Напуљ. Од 1290. до 1294, она је била регент уместо њега у Прованси.

Маријин брат, Ладислав IV Куманац је 10. јула 1290. умро без деце. Сада је било питање ко ће га наследити: он је имао четири сестре, од којих су га три надживеле, све четири су се удале за моћне владаре и све четири су имале своју децу. Марија је 21. септембра 1290. истакла своје право на престо Угарске. Против ње су биле њене две сестре, Каталина и Јелисавета, и њихова деце, плус деце њена млађе сестре Ане. Маријау је папски изаславник крунисао за краљицу у Напуљу (1291), али одмах су пребачен краљевка права на њеног најстаријег сина, Карла Мартела Анжујског. Папа је истакао своја искључива права у Угарској 30. августа 1295. Међутим, Каталинин син, Стефан Владислав II, је још увек био опасан ривал Марије и Карла Мартела. На крају, Карл Мартел дао свом рођаку Славнију као компромис.

Карло Мартел је био само титуларни краљ Угарске, тек је Маријин унук Карло Роберт постао краљ. Коначно, претензије сестара Марије и Каталине су били уједињене кроз заједничког потомка када је њихова чукунунука, Марија Угарска, ступила на мађарски престо 1382. Када је линија Карла Мартела и Анжујаца у Угарској изумрлиа, наследио их је Жигмунд Луксембуршки, даљи потомак Беле IV.

Током 1290, Маријина сестра Јелисавета је побегла из Чешке са својим сином након што је њен супруг изгубио власт и био погубљен, Марија је дозволила Јелисавете и њеном сину да остане у Напуљу, пре него што је постала монахиња, али је побегла и преудала се за Стефана Милутина (брат Каталининог мужа Драгутина) Јелисаветин боравак у Напуљу је забележен током јула 1300. Марија се са супругом Карлом вратила у Напуљ 1294. Она је била његов заступник у преговорима са папом од 1295. до 1296. Између 1296. и 1298, поново је била регент Напуља у одсуству свог супруга. Последњи пут је била регент 1302. Након тога, изгубила је свој утицај над државним послове, и посветила се побожним дужностима, као што су за финансирање манастира и цркава.

Маријин муж је умро у августу 1309. Не постоје докази да је она постала монахиња, око чега су постојале гласине, али јесте провела много свог времена у манастирима. Живела је у Напуљ до краја свог живота, где је умрла 25. марта 1323.

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Бела III
 
 
 
 
 
 
 
8. Андрија II Арпадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Агнеса од Антиохије
 
 
 
 
 
 
 
4. Бела IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Бертолд IV, гроф од Мераније
 
 
 
 
 
 
 
9. Гертруда Меранска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Агнес од Рохлица
 
 
 
 
 
 
 
2. Стефан V Угарски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Манојло Ласкарис
 
 
 
 
 
 
 
10. Теодор I Ласкарис
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Јована Кераца
 
 
 
 
 
 
 
5. Марија Ласкарис
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Алексије III Анђел
 
 
 
 
 
 
 
11. Ана Комнина Анђелина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Еуфросина Дукина Каматерина
 
 
 
 
 
 
 
1. Марија Угарска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Suthoi, Khan of Cumania
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Шејхан или Котан?
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Јелисавета Куманка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Mstislawna