Отворите главни мени

Марија Фјодоровна (супруга Александра III)

Марија Фјодоровна (рус. Мария Фёдоровна; Копенхаген, 26. новембар 1847 — Копенхаген, 13. октобар 1928), рођена као принцеза Дагмар Шлезвиг-Холштајн-Сондербург-Гликсбург (нем. Schleswig-Holstein-Sonderburg-Glücksburg), била је руска царица, супруга цара Александра III Александровича. Била је друга кћер данског краља Кристијана IX и немачке принцезе Лујзе од Хесен-Касела, и мајка последњег руског цара Николаја II Александровича.

Марија Фјодоровна
Maria Feodorovna by Kramskoj.jpg
Датум рођења(1847-11-26)26. новембар 1847.
Место рођењаКопенхаген
Данска
Датум смрти13. октобар 1928.(1928-10-13) (80 год.)
Место смртиКопенхаген
Данска
ДинастијаРоманов
ОтацКристијан IX Дански
МајкаЛујза од Хесен-Касела
СупружникАлександар III Александрович
ПотомствоНиколај II Александрович, Grand Duke Alexander Alexandrovich of Russia, Grand Duke George Alexandrovich of Russia, Grand Duchess Xenia Alexandrovna of Russia, Михаил Александрович, Олга Александровна
ПретходникМарија Александровна
НаследникАлександра Фјодоровна
Марија Фјодоровна, царица-супруга од Русије
породица царице Марије 1893. године

ПородицаУреди

Маријин отац је постао краљ Данске 1863. године, након смрти краља Фредерика VII. Захваљујући брачним везама своје деце, краљ Кристијан IX постао је познат као „таст Европе“. Име Марија Фјодоровна је добила након што је прихватила православну веру, непосредно пре удаје за будућег руског цара Александра III Александровича 1866. године.

Њена старија сестра, данска принцеза Александра, била је удата за краља Едварда VII и мајка енглеског краља Џорџа V, што објашњава необично велику сличност између Николаја II и Џорџа V. Њен најстарији брат био је грчки краљ Ђорђе I. Маријина млађа сестра Тира била је војвоткиња од Камберленда.

Удаја за руског цараУреди

Марија Фјодоровна је најпре била верена за царевића Николаја Александровича, најстаријег сина цара Александра II, који је 1865. године преминуо од менингитиса. Верује се да је његова последња жеља пред смрт била да се Марија уда за његовог млађег брата, будућег руског цара Александра III.

Гламурозно венчање Марије Фјодоровне и будућег руског цара Александра III Александровича одржано је 9. новембра 1866. године у царској капели Зимског дворца у Санкт Петербургу.

Император Александар III Александрович преминуо је 1. новембра 1894. године у 49. години.

Револуција и живот у егзилуУреди

Упркос револуцији 1917. године која је довела до укидања монархије, Марија Фјодоровна је испрва одбијала да напусти Русију. На молбе сестре Александре, невољно је пристала да преко Крима и Црног мора крене за Лондон. Енглески краљ Џорџ V послао је ратни брод који је требало да дочека његову тетку. Након кратког боравка у британској бази на Малти, а потом и у Лондону, Марија Фјодоровна се вратила у родну Данску. За бројне руске емигранте у Копенхагену Марија је и даље била царица коју су веома поштовали и често јој се обраћали за помоћ. Марија Фјодоровна је финансијски подржавала Николаја Соколова који је водио истрагу о смрти царске породице и њеног сина Николаја II.

Смрт и сахранаУреди

Марија Фјодоровна умрла је 13. октобра 1928. у осамдесетој години живота. Након службе одржане у православној цркви Александра Невског у Копенхагену, сахрањена је катедрали Роскилд.

Руски председник Владимир Путин и данска краљица Маргарета II су се 2005. године сложили да се царичини остаци врате у Санкт Петербург у складу са њеном жељом да буде сахрањена поред свог супруга. Након 140 година од првог доласка у Русију и после готово 78 година од њене смрти, Марија Фјодоровна је 28. септембра 2006. године сахрањена у Храму Св. Петра и Павла поред свог супруга.

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Karl Anton August, Prince of Schleswig-Holstein-Sonderburg-Beck
 
 
 
 
 
 
 
8. Friedrich Karl Ludwig, Duke of Schleswig-Holstein-Sonderburg-Beck
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Countess Charlotte of Dohna-Schlodien
 
 
 
 
 
 
 
4. Friedrich Wilhelm, Duke of Schleswig-Holstein-Sonderburg-Glücksburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Karl, Count of Schlieben
 
 
 
 
 
 
 
9. Countess Friederike of Schlieben
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Countess Maria Eleonore of Lehndorff
 
 
 
 
 
 
 
2. Кристијан IX
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Frederick II, Landgrave of Hesse-Cassel
 
 
 
 
 
 
 
10. Landgrave Charles of Hesse-Cassel
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Марија од Велике Британије
 
 
 
 
 
 
 
5. Louise Caroline of Hesse-Cassel
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Фредерик V Дански
 
 
 
 
 
 
 
11. Лујза од Данске (1750—1831)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Лујза од Велике Британије
 
 
 
 
 
 
 
1. Марија Фјодоровна (супруга Александра III)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Frederick II, Landgrave of Hesse-Cassel (= 20)
 
 
 
 
 
 
 
12. Landgrave Frederick of Hesse-Cassel
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Марија од Велике Британије (= 21)
 
 
 
 
 
 
 
6. Вилхелм од Хесен-Касела-Cassel
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Karl Wilhelm of Nassau-Usingen
 
 
 
 
 
 
 
13. Caroline of Nassau-Usingen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Karoline, Countess of Leiningen-Dagsburg
 
 
 
 
 
 
 
3. Лујза од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Фредерик V Дански (= 22)
 
 
 
 
 
 
 
14. Фредерик (принц Данске и Норвешке)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Juliana Maria of Brunswick-Wolfenbüttel
 
 
 
 
 
 
 
7. Лујза Шарлота од Данске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Duke Louis of Mecklenburg-Schwerin
 
 
 
 
 
 
 
15. Софија Фредерика од Мекленбург-Шверина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Charlotte Sophie of Saxe-Coburg-Saalfeld
 
 
 
 
 
 

ПородицаУреди

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди