Марија Шимоковић

Марија Шимоковић (Суботица, 21. април 1947) је српска песникиња.

Марија Шимоковић
Датум рођења(1947-04-21)21. април 1947.(73 год.)
Место рођењаСуботица
 ФНРЈ

Основну и средњу школу завршила је у Суботици, а филозофију, смер естетика – етика на Филозофско – историјском факултету у Београду.[1]

Објављена делаУреди

Збирке песама:

  • Сам човек (1972), Освит, Суботица;
  • Ишчекујући Јону (1976), Освит, Суботица;
  • Не бој се, ту сам (1980), Минерва, Суботица;
  • Мајстор жудње (1983), Минерва, Суботица;
  • Небески бицикл (1987), Нолит, Београд;
  • Слагање времена (1992), Просвета, Београд;
  • Пољубац Густава Климта, изабране и нове песме (1993), Просвета, Београд;
  • Mariatheresiopolis, превод на мађарски са И. Б. Фокијем, (1996), Суботица;
  • Међуречје, (1999), Стубови културе, Београд, Киновар (2007), Народна књига, Београд.

Мали роман:

  • Сценографија за ветар, (2002, 2003),
  • Плави јахач, Београд

Награде и признањаУреди

  • Југословенски фестивал поезије младих у Врбасу I награда 1974. године
  • Награда за Књигу године Друштва књижевника Војводине 1987. за „Небески бицикл“.
  • Награда „др Ференц Бодрогвари“ за стваралаштво 1988. за „Небески бицикл“
  • Награда „др Ференц Бодрогвари“ за „Слагање времена“ 1992. године
  • Награда "Бранко Миљковић" за најбољу књигу песама 2007. Киновар

РеференцеУреди

  1. ^ Шимоковић, Марија. Сценографија за ветар. Београд : Плави јахач, 2002. стр. 105. 

Спољашње везеУреди