Маркгрофовија Моравија
Маркгрофовија Моравија или Моравска (њем. Markgrafschaft Mähren; чеш. Markrabství moravské), или Моравијска или Моравска марка, је била маркска област у саставу Светог римског царства, Хабзбуршке монархије и Аустроугарске, која је постојала од 1182. до 1918. године. Била је de facto независна држава и дио Краљевине Бохемије. Сада је њена територија у саставу Чешке (Моравија).[1]
| Маркгрофовија Моравија | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1182—1918. | |||||||||
 Застава
 Грб
| |||||||||
 Маркгрофовија Моравија на мапи Аустроугарске | |||||||||
| Главни град | Оломуц, Брно (од 1641. године) | ||||||||
| Регија | Средња Европа | ||||||||
| Земља |  Свето римско царство,  Аустроугарска | ||||||||
| Површина | 22.222 км2 | ||||||||
| Становништво | 2.662.000 (1910) | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша хабзбуршка крунска земља | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | марка | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1182 | ||||||||
• Укинуто | 1918. | ||||||||
| |||||||||
Историја уреди
Послије побједе Арпадоваца над Великом Моравијом, настала је Моравска кнежевина која је 1182. припојена Светом римском царству по налогу цара Фридриха Барбаросе и постала гранична покрајина. 1469. Моравија је окупирана од стране угарског краља Матије Корвина који се ујединио са католичком црквом и борио се против бохемског, моравског и шлеског краља Ђорђа Подјебрада. Потписан је мир у Оломуцу 1479. године којим је Матија Корвин се одрекао титуле краља, али задржао власт у бохемским земљама. Године 1804. је територија бохемских земаља припала Аустријском царству, а 1867. Аустроугарској. Моравска маркгрофија је послије Првог свјетског рата припала Чехословачкој.
Демографија уреди
Највећи дио популације у Моравској маркгрофовији чинило је чешко становништво. У Моравској је према попису становништва из 1910. године живило око 2.662.000 становника. Становништво Моравске је чинило 19,83% од укупног становништва Аустроугарске
Подаци са пописа 1910.
| Језик | Становништво | Проценат |
|---|---|---|
| чешки | 1.911.316 | 71,8% |
| немачки | 734.712 | 27,6% |
| остали | 15.972 | 0,6% |
Владари уреди
Владари Моравије су били владари Бохемије, јер је Бохемија управљала Моравијом.
Списак хабзбуршких владара.
| Редни Број | Име владара |
|---|---|
| 1. | Карло IV |
| 2. | Вацлав IV |
| 3. | Жигмунд Луксембуршки |
| 4. | Јиржи Подјебрадски |
| 5. | Матија Корвин |
| 6. | Владислав II Јагелонац (млађи) |
| 7. | Лајош II Јагелонац |
| 8. | Фердинанд I Хабзбуршки |
| 9. | Максимилијан II |
| 10. | Рудолф II |
| 11. | Фердинанд III Хабзбуршки |
| 12. | Леополд I Хабзбуршки |
| 13. | Карло VI |
| 14. | Јозеф II Хабзбуршки |
| 15. | Франц II |
| 16. | Фердинанд I од Аустрије |
| 17. | Франц Јозеф |
Географија уреди
Моравска маркгрофија је настала на територији историјске покрајине Моравије. Моравска маркгрофија се граничила са:
- Покрајине у Аустроугарској: Краљевином Бохемијом, Аустријском Шлеском, Доњом Аустријом и Краљевином Угарском
- Признате државе: Пруским краљевством (касније:Њемачким царством)
Администрација уреди
Области Моравије до 1848. уреди
У 14. вијеку је Карло IV, цар Светог римског царства подијелио Маркрофовију Моравску на неколико дијелова:
Области Моравије од 1848. уреди
Послије револуције 1848, у Моравији је настало више области:
- Босковице
- Брно
- Дашчице
- Ходоњин
- Холешов
- Хранице
- Хустопече
- Јихлава
- Кромјержиж
- Кијов
- Литовел
- Микулов
- Мистек
- Моравска Требова
- Моравске Буђовице
- Моравски Бероун
- Моравски Крумлов
- Нове Мјесто у Моравској
- Нови Јичин
- Оломуц
- Острава
- Преров
- Простјејов
- Римаров
- Штернберк
- Шумперк
- Тишнов
- Требич
- Ухерско Храдиште
- Ухерски Брод
- Валашки Мезиричи
- Велики Мезиричи
- Всетин
- Вишков
- Забрех
- Знојмо