Марко Врхунец
Марко Врхунец[а], (Љубљана 27. јун 1922 — новембар 2019) је био словеначки официр, партизан, правник, економиста, политичар и дипломата.
Марко Врхунец | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 27. јун 1922 |
| Место рођења | Љубљана, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
| Датум смрти | новембар 2019 |
| Занимање | правник, економиста, политичар, дипломата |
Живот и рад
уредиВрхунец је рођен у породици адвоката и предузетника (секретара или комерцијалног директора рударског предузећа Трбовел у Љубљани) Винка Врхунца. Након капитулације Италије 1943. године, учествовао је у масакру словеначких ратних заробљеника у Грчарицама и Турјаку, који се сматра највећим братоубилачким злочином током Другог светског рата.[1] У борбама за ослобођење Љубљане био је комесар Љубљанске бригаде и мајор НОВ и ПОЈ/С, а 9. маја 1945. окачио је партизанску заставу на љубљанском магистрату. После Другог светског рата наставио је студије на Правном факултету Универзитета у Љубљани и дипломирао 1952. године, при чему је радио у више министарстава, а касније и на неколико руководећих позиција у компанији Интертраде. Од 1967. до 1973. године био је економски саветник и заменик генералног секретара тадашњег председника СФРЈ Јосипа Броза Тита. Три године је био и његов шеф владе. Између осталог, био је помоћник савезног секретара за спољне послове 1974-1978, а потом до 1982. амбасадор СФРЈ или шеф мисије при Уједињеним нацијама у Женеви.
Године 1978. докторирао је економске науке на Економском факултету Универзитета у Љубљани и 1984-1990 (од 1986. као ванредни професор) предавао међународне економске односе на ФСПН у Љубљани, а касније међународну трговину на постдипломским студијама Економског факултета Универзитета у Љубљани. Такође је радио као предузетник у Љубљани, Истанбулу и Каиру.[2]
Написао је једанаест књига (Medsebojno ekonomsko sodelovanje dežel v razvoju (1987), Svet na razpotju (1997); O narodnoosvobodilnem boju na Slovenskem 1941-1945 (2006); две су о Јосипу Брозу - Титу - први под насловом Šest let s Titom (2001) описао је године када је служио за бившег председника Југославије, а у књизи Josip Broz Tito: osebnost, stvaritve, titoizem (2009) писао је о „ титоизму" као друштвено-политичке доктрине. Ревносно је бранио мишљење да Тито није злочинац, већ да је поступао праведно и по одлукама савезника, и у вези са послератним масакрима, а великом неправдом сматрао је и оптужницу против Митје Рибичича.[тражи се извор]
Врхунец је 2015. године постао почасни грађанин Љубљане. Због своје наводно упитне прошлости и ставова (у току рата био је члан правосудне комисије „судске тројке“, која је 1943. одлучивала о судбини заробљених припадника паравојне организације Беле гарде), представници СДС-а и НСи у љубљанском градском већу гласали против именовања Врхунца за почасног грађанина, одборници ЛЗЈ, СМЦ, СД и ДеСУС су већином гласали за именовање. [3]
Његов син је дипломата Миха Врхунец.
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ Viri navajajo tudi obliko priimka Vrhunc.
Референце
уреди- ^ Radiotelevizija Slovenija, Oddaja "70 let po koncu druge svetovne vojne", 10.5.2015
- ^ Predlog Sklepa o podelitvi naziva častna meščanka oziroma častni meščan glavnega mesta Ljubljana, Mestna občina Ljubljana, Mestni svet, 03205-5/2015-1, 16.4.2015
- ^ Zapis seje in glasovanja mestnega sveta Mestne občine Ljubljana, 20.4.2015, 5. seja M.S. MOL, Mestna občina Ljubljana, Mestni svet, 20.4.2015
Извори
уреди- Portal Plus (2015-07-26), Tranzicijski dosje UKC Ljubljana: vzpon in padec nedotakljivega direktorja Simona Vrhunca, Архивирано из оригинала 27. 03. 2023. г., Приступљено 03. 09. 2024
- Vrhunec, Marko (2001), Šest let s Titom : (1967-1973), LaserPrint
- Vrhunec, Marko (2009), Josip Broz Tito : osebnost, stvaritve, titoizem, samozaložba