Марко Нешић

Марко Нешић
Марко Нешић
	чика Марко
Лични подаци
Датум рођења	2. март 1873.
Место рођења	Нови Сад, Аустроугарска
Датум смрти	30. април 1938. (65 год.)
Место смрти	Нови Сад, Краљевина Југославија

Марко Нешић (Нови Сад, 2. март 1873^[1] — Нови Сад, 3. април 1938) био је српски композитор. Нешић је био један од највећих српских композитора са краја XIX и почетка XX века је био бербер, есперантиста и тамбураш.Написао је преко 300 композиција.^{[тражи се извор]}

Биографија

Једно време је водио тамбурашки оркестар СЗПД Невен у Новом Саду, коме је 1911. године написао и посвети композицију „Невен коло“ – данас је химна друштва а у народу пева као стара градска песма. Иако је био истакнути активиста у радничком, културном и друштвеном животу Новог Сада и Војводине, највише ће остати упамћен по хармонизацији војвођанских песама. Завршио је берберски и столарски занат али се од 1890. године посветио искључиво музици и компоновању.

Издао је књигу „Школу за тамбуру“, сам је писао, компоновао и штампао своја дела, а на захтев их је слао тамбурашким оркестрима који су их изводили широм простора Балкана и Европе. Многе његове песме су снимљене на сингл плочама у Америци између 1914. и 1938. године. Свирао је прим тамбуру, брач и шаргију. Био је шеф тамбурашких оркестара Братимство, Бели Орао, Ексцелсиор...

Од његових песама које су прихваћене у народу и певају се као старе градске опесме, најпознатије су: „Жабаљка“ , „Богата сам имам свега“ , „Донес' ми вина крчмарице“, „Кад сам био млађан ловац ја“, „Невен Коло“ , „Ђувегије где сте да сте“ ,„Цветала ми ружа на пенџеру“ а песма „Биће скоро пропаст света“ је послужила као музички мотив у истоименом филму Саше Петровића, у коме је маестрално изводе дероњски тамбураши и оркестар Јанике Балаша.

Са тамбурашким оркестром Васе Јовановића наступао је у свим главим градовима Европе, где је постао загрижени симпатизер есперата. Године 1900. априла имали су Новосађани успешни (више пута поновљени) наступ у Дражђанима, у Саксонији, а предстојао им је концерт у Хамбургу. Професори дражђанског конзерваторијума су том тамбурашком оркестру доделили почасну диплому.^[2]

Оснивач је друштва за есперанто у Новом Саду, које данас носи његово име.

Као велики симпатизер радничког и социјалистичког покрета био је омиљен у Новом Саду а сви су га звали једноставно чика Марко. На његовој сахрани, непосредно пред првомајске празнике 1938. године окупио се велики број новосађана као и припадника разних радничких организација, који су натписима на дотад невиђеном броју венаца одали пошту свом другу.

Види још

Есперанто друштво „Марко Нешић“

Референце

^ Тридесет надгробних споменика са гробним местима истакнутих политичких, културних и јавних радника, на Алмашком гробљу у Новом Саду, О. Нов
^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године

Литература

Са песмом у народу алманах, Тиски Цвет, Нови Сад, 2009.
Војвођанска тамбурица, Сава Вукосављев, Матица српска, Нови Сад, 1990.
Жице тамбурице, Савез музичких друштава Војводине, Нови Сад, 1985.
Архива СЗПД, Невен, Нови Сад, од 1892. до 1938.

[1] Тридесет надгробних споменика са гробним местима истакнутих политичких, културних и јавних радника, на Алмашком гробљу у Новом Саду, О. Нов

[2] "Цариградски гласник", Цариград 1900. године

[1]

[2]