Марко Симоновић
Марко Симоновић (Приштина, 30. мај 1986) бивши је српски кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер. Играо је на позицијама крила и крилног центра. Тренутно је тренер СПД Раднички из Крагујевца.
| Марко Симоновић | |||
|---|---|---|---|
 Марко Симоновић у дресу Србије (2015) | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Марко Симоновић | ||
| Надимак | Симке, Симон | ||
| Датум рођења | 30. мај 1986. | ||
| Место рођења | Приштина, СР Србија, СФР Југославија | ||
| Држављанство | Србија | ||
| Висина | 2,03 m | ||
| Информације о каријери | |||
| НБА драфт | 2008. / није изабран | ||
| Про каријера | 2001—2022. | ||
| Позиција | крило / крилни центар | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1999—2001. | Раднички Београд | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 2001—2002. 2002—2003. 2003—2005. 2005—2006. 2006. 2006—2008. 2008—2011. 2011—2012. 2012—2014. 2014—2015. 2015—2017. 2017—2019. 2019—2020. 2020. 2020—2022. |
Смедерево Раднички Београд Лавови 063 Ергоном Остенде Хемофарм Будућност Алба Берлин Црвена звезда ЕБ По Лак Ортез Црвена звезда Зенит Санкт Петербург Цедевита Олимпија Малага Црвена звезда | ||
| Репрезентативна каријера | |||
 Србија | |||
| Тренерска каријера | |||
| 2022. 2023— |
Црвена звезда (пом.) Раднички Крагујевац | ||
Биографија уреди
Симоновић је рођен у Приштини, али се 1999. године после НАТО бомбардовања преселио у Београд.[1] Убрзо је и заиграо у млађим категоријама београдског Радничког, а касније је био и део њиховог сениорског тима. У периоду од 2003. до 2005. две сезоне провео је у клубу Лавови 063, а након тога једну у нишком Ергоному. Сезону 2006/07. почео је у белгијском Остендеу, али се у децембру вратио у Србију и придружио Хемофарму у ком је остао годину и по дана.
Од лета 2008. провео је три сезоне у подгоричкој Будућности, у чијим редовима је освојио по три црногорска првенства и купа. У сезони 2011/12. наступао је за Албу из Берлина. У сезонама 2012/13. и 2013/14. је био играч Црвене звезде, а од лета 2013. постао је и њен капитен. Са овим клубом освојио је два Купа Радивоја Кораћа (2013. и 2014). У сезони 2014/15. је наступао за француски ЕБ По Лак Ортез. Крајем септембра 2015. се вратио у Црвену звезду.[2] У свом другом мандату у црвено-белом дресу, освојио је по две титуле првака Србије и АБА лиге као и још један Куп.
У јулу 2017. је потписао уговор са Зенитом из Санкт Петербурга у чијем дресу проводи наредне две сезоне.[3] У јулу 2019. је потписао двогодишњи уговор са екипом Цедевите Олимпије,[4] али у фебруару 2020. прелази у Малагу.[5] Дана 13. јула 2020. Симоновић се вратио у Црвену звезду, потписавши двогодишњи уговор са клубом.[6]
Репрезентација уреди
Био је члан универзитетске репрезентације Србије, са којом је на Летњим универзијадама освојио две медаље - златну 2009. и сребрну 2007. године.
Са сениорском репрезентацијом дебитовао је на Светском првенству 2014. у Шпанији где је освојена сребрна медаља. Симоновић је у девет сусрета бележио 3,1 поен за просечно девет минута у игри и погодио важна слободна бацања у полуфиналу против Француске. За два поена је шутирао 62,5% (8-5), а за три 37,5% (8-3).[7]
Са репрезентацијом је освојио и сребрну медаљу на Олимпијским играма у Рију 2016. године. Играо је и на Светском првенству 2019. у Кини.
Успеси уреди
Клупски уреди
- Будућност:
- Првенство Црне Горе (3): 2008/09, 2009/10, 2010/11.
- Куп Црне Горе (3): 2009, 2010, 2011.
Репрезентативни уреди
Појединачни уреди
- Најбољи стрелац Купа Радивоја Кораћа (1): 2017.
- Идеална стартна петорка Јадранске лиге (1): 2016/17.
Референце уреди
- ^ „Марко Симоновић нови капитен звездиних кошаркаша”. sport.blic.rs. Приступљено 24. 2. 2017.
- ^ „Симоновић се вратио да помогне”. kkcrvenazvezda.rs. Архивирано из оригинала 01. 10. 2015. г. Приступљено 30. 9. 2015.
- ^ „Марко Симоновић напустио Зенит”. sportklub.rs. 14. 7. 2019. Приступљено 15. 7. 2019.
- ^ „Званично: Симоновић појачао Цедевиту, уговор на две године”. mozzartsport.com. Приступљено 18. 7. 2019.
- ^ „Званично: Марко Симоновић у Уникахи”. mozzartsport.com. Архивирано из оригинала 24. 02. 2020. г. Приступљено 24. 2. 2020.
- ^ „Марко Симоновић поново на месту успеха!”. kkcrvenazvezda.rs. 13. 7. 2020. Приступљено 13. 7. 2020.
- ^ „Учинак Звездаша у освајању светског сребра”. mojacrvenazvezda.net. 15. 9. 2014. Приступљено 19. 9. 2014.
