Марцел Комор
Марцел Комор (мађ. Komor Marcell; Пешта, 7. новембар 1868 — 29. новембар 1944, Шопронкрстур) био је мађарски архитекта јеврејског порекла. Био је представник сецесије и следбеник Едена Лехнера, зачетника сецесије у мађарској архитектури.
| Марцел Комор | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 7. новембар 1868. |
| Место рођења | Пешта, Аустроугарска |
| Датум смрти | 29. новембар 1944. (76 год.) |
| Место смрти | Шопронкрстур, Аустрија |
Биографија уреди
Дипломирао је 1891. године на Техничком факултету у Будимпешти. По дипломирању, почео је да ради за Алајоша Хаусмана. Убрзо је прешао у архитектонски биро Едена Лехнера и учествовао у дизјанирању зграда Музеја примењених уметности и Геолошког института у Будимпешти. Са Деже Јакабом отворио је 1897. године пројектантски биро у Будимпешти. Њих двојица пројектовали су грађевине широм Угарске све до краја рата 1918. године. Период сарадње са Јакабом најуспешнији је у каријери обојице архитеката. Функционисали су тако што су делили задужења. Марцел Комор био је обично носилац пројекта. Његова задужења била су концепција грађевине, организација простора, функција и конструкција. Деже Јакаб дизајнирао ентеријер и пројектовао све до најситнијих детаља.[1][2]
Марцел Комор био је и новинар. Основао је часопис „Предузетник“, који је излазио два пута недељно почетком 20. века. Писао је углавном о модерној архитектури и о утицају Едена Лехнера на мађарску архитектуру.[1]
Новембра 1944. године, ухапсила га је нацистичка патрола. Погубљен је у 76. години живота у месту Шопронкрстур (мађ. Sopronkeresztúr, нем. Deutschkreutz), на територији данашње Аустрије.[1][3]
Најзначајнија дела уреди
Велики број дела Марцела Комора проглашена су за споменике културе и налазе се под заштитом државе. Нека од њих суː
- Градска кућа у месту Таргу Муреш (Румунија)
- Концертна дворана у Братислави (Словачка)
- Позориште Еркел у Будимпешти (Мађарска)
- Дом омладине у Кечкемету (Мађарска)
- Хотел у Великом Варадину (Румунија)
Зграде у Србији уреди
Објекти које је Марцел Комор заједно са Деже Јакабом пројектовао у Суботици и Палићу постали су симболи овог града и споменици су културе.
Галерија уреди
-
Палата, Велики Варадин -
Дом културе, Таргу Муреш -
Женски штранд, Палић -
Синагога, Суботица
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в Marcell Komor. „Budapest Architect”. Приступљено 2. 5. 2015. (језик: енглески)
- ^ Брошура Сецесија у Суботици и Сегедину. „Palic.rs” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2015. г. Приступљено 2. 5. 2015.
- ^ Marcell Komor. „Jewish Virtual Library”. Приступљено 2. 5. 2015.
