Маршал Југославије

Маршал Југославије (словен. Maršal Jugoslavije, мкд. Маршал на Југославија) је било највише војно звање у Југословенској народној армији.

Еполете Маршала Југославије за сва три вид-а ЈНА од 1943. до 1980. године.

Историја војног звањаУреди

Ознака за ревере (крагне) на униформи Маршала Југославије са златним ловоровим листовима од 1943. до 1980. године.

Јосип Броз Тито у униформи Маршала Југославије.

Једини Маршал Југославије био је председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Ово звање је добио, као Врховни командант НОВ и ПОЈ, на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу, 29. новембра, 1943. године, одлуком Председништва АВНОЈ-а на предлог словеначке делегације, а објављено је касније у Службеном листу ДФЈ број 1. од 1945. године.

Звање је додељено за:

Генијално руковођење операцијама Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, и за способност и истрајност коју је показао у њеном стварању и њеном војничком и политичком подизању на садашњи степен

Тито је користио звање као највиши војни чин јер поред тога што је био председник државе, по уставу био је и врховни командант оружаних снага СФРЈ. Такође је познато да су униформе маршала биле различите зависно од свечаности. То су биле униформа копнене војске (СМБ), ваздухопловства и противваздушне одбране (РВ и ПВО), ратне морнарице (РМ) и пет свечаних: мишсива, голубија, тамноплава и бела које су класификоване као мешовите гардијске. Постојала је и црна која је коришћена током државних посета крунисаних глава. Од 1943. до 1980. године, за Тита је направљено 70 униформи и све се оне чувају у Музеју историје Југославије.

Еполета председника Председништва СФРЈ од 1980 до 1992. године.

Одлука о додели назива маршала Титу.

Смрћу Јосипа Броза Тита 4. маја 1980. године звање маршал Југославије је формално престало да постоји, a Врховни командант оружаних снага је постао председник Председништва СФРЈ. У то време направљена је униформа за председника Председништва са генералском еполетом и грбом СФРЈ у еполети која је представљала униформу врховног команданта.

Сектори кабинета врховног командантаУреди

Кабинет Врховног команданта ЈНА је било војно, безбедносно и саветодавно тело у ЈНА стављено у службу Врховном команданту. Постојало је у периоду од 1944. до 1980. године и налазио се у саставу Маршалата Југославије.

Сектори кабинета врховног команданта су се сатојали из неколико одељења:

1. одељење:

Начелник кабинета Врховног команданта ЈНА

Помоћник начелника кабинета Врховног команданта ЈНА

Остали помоћници и службеници

2. одељење:

Главни шеф безбедности (ађутант) Врховног команданта ЈНА

Секретар главног шефа безбености (ађутанта) Врховног команданта ЈНА

3. одељење:

Одељење за безбедност Маршалата Југославије

Ађутанти врховног командантаУреди

Као врховни командант маршал Југославије је имао и свог личног пратиоца (ађутанта). Ађутант врховног команданта је био војно лице (генерал-мајор или контра адмирал) у време Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Радио је у Канцеларији врховног команданта Југословенске народне армије а задужења су му била: главни шеф безбености и заштите врховног команданта, координатор безбедносних служби СФРЈ. Ађутант је био директно подређен врховном команданту и начелнику кабинета. Од 1941. до 1943. године Тито је као генерални секретар пре увођења звања имао два лична пратиоца. Звање ађутант уведено је 1943. године.

Лични пратиоциУреди

Јаша Рајтер (1941)
Бошко Чолић (1941—1943)

Начелници кабинетаУреди

АђутантиУреди

ЗанимљивостиУреди

Дуго после рата Тито се у скоро свим приликама појављивао у униформи. Једном приликом му је Владимир Дедијер то замерио, што је Тита разљутило те је одговорио да би био пресрећан када би Југославија имала 16 милиона интелектуалаца па онда не би морао да носи униформу. За разлику од њих сеоско становништво обожава униформу.^[1]