Маслачак

вишезначна одредница на Викимедији

Маслачак (лат. Taraxacum officinale) биљна је врста из истоименог рода из породице Asteraceae. Расте у деловима умерене климе, на травњацима, поред пута, обалама и другим областима са влажним тлом. Други народни називи за ову врсту су и радич, попина погачица, жутиница, жућаник, жухо зеље, мљекача, млијечњак, милосавка, сметанка, попино гумно, италијанска салата, губица.[3]

Маслачак
Taraxacum officinale - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-135.jpg
Научна класификација edit
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Asterids
Ред: Asterales
Породица: Asteraceae
Род: Taraxacum
Врста:
T. officinale
Биномијално име
Taraxacum officinale
Синоними[1][2]
  • Crepis taraxacum (L.) Stokes
  • Leontodon taraxacum L.
  • Leontodon vulgare Lam.
  • Taraxacum campylodes G.E.Haglund
  • Taraxacum dens-leonis Desf.
  • Taraxacum mexicanum DC.
  • Taraxacum retroflexum Lindl.
  • Taraxacum subspathulatum A.J. Richards
  • Taraxacum sylvanicum R. Doll
  • Taraxacum taraxacum (L.) H. Karst.
  • Taraxacum tenejapense A.J. Richards
  • Taraxacum vulgare Schrank

ОписУреди

Изглед биљке зависи од еколошких услова станишта. Корен је осовински, углавном негранат, достиже дужину око пола метра. На тај начин је ова биљка, захваљујући кореновом систему толерантна на различите услове средине. Стабло је усправно оријентисано, без листова, празно унутар зидова, округло, висине 20-ак цм и садржи по једну цваст.[4] Листови су издужено ланцетасти, режњевити или не, груписани у лисну розету. Цветови су јарко жуте боје, језичасти, груписани у главичасту цваст, пречника до 5 цм.[4] Биљка је двополна и фотосензитивна, односно цветови се затварају након заласка сунца или при облачном времену. Период цветања је од априла до октобра. Плод је сива, маљава ахенија, која се лако расејава ветром, носи велики број семенки отпорних на временске услове и са великим потенцијалом клијања вековима.[4] Цела биљка је богата млечним соком [4]

Расејавање и размножавањеУреди

Расејава се ветром и инсектима, док се размножавање обавља семеном.

Хемијски састав и употребаУреди

Позната је, осим по лековитости, као изузетно хранљива биљка богата витаминима Ц и А, органским киселинама, минералима (посебно калијумом, натријумом и магнезијумом). Пролећна салата прави се од сасвим младих листова који се беру пре цветања и ван насељеног подручја.

У народној медицини се користи за опште јачање организма и пролећно чишћење крви. Од њега се може справљати чај, сируп, мед или маслачково вино.

Корен маслачка има сложен хемијски састав. У млечном соку садржи хетрерозиде, угљене хидрате и минерале, па се користи за лечење упале и камена жучне кесе, жутице, смањеног лучења мокраће, поремећаја у исхрани итд.

Стабло се користи у терапији дијабетеса.[4]

РеференцеУреди

  1. ^ „Tropicos - Name - !Taraxacum officinale F.H. Wigg.”. tropicos.org. 
  2. ^ „Taraxacum campylodes G.E.Haglund — The Plant List”. theplantlist.org. 
  3. ^ Грлић 1986, стр. 325
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 „Maslačak (Taraxacum officinale)”. Plantea (на језику: хрватски). 18. 10. 2014. Приступљено 04. 09. 2019. 

ЛитератураУреди

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везеУреди

  •   Медији везани за чланак Маслачак на Викимедијиној остави
  •   Подаци везани за чланак Маслачак на Викиврстама