Масловаре (Котор Варош)
Масловаре су насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Котор Варош, ентитет Република Српска. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 2.293 становника.
Масловаре | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Котор Варош |
| Становништво | |
| — 2013. |  1.930[1] |
| — густина | 84,8/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 33′ 53″ С; 17° 32′ 01″ И / 44.56476° С; 17.53358° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 400-418 m |
| Површина | 23,18 km2 |
  Масловаре Масловаре на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 78220 |
| Позивни број | 051 |
Географија уреди
Мјесна Заједница Масловаре се налази испод планине Борја, у долини ријеке Крушевице, на 53 км удаљености од Бање Луке, према Теслићу и Добоју. Са сјевера Масловаре опасује планина Узломац, са запада Бодњички вис, а са југа масив планине Влашић, а са истока планина Борја. Кроз Масловаре пролази магистрални пут који спаја Бању Луку — Котор Варош — Теслић — Добој. Масловаре су највећа мјесна заједница општине Котор Варош, и броје око 900 домаћинстава. Састоји се од више села и засеока од којих су највећи Раштани, Буџак, Борци, Лауши, Бодњик, Ободник, Гарићи, Долина, Горње Масловаре.
Историја уреди
Рудник мрког угља су 1916. отвориле аустроугарске власти.[2] За потребе рудника исте године је отворена ускотрачна пруга Бања Лука — Масловаре коју су изградили аустроугарски заробљеници руске националности.[2] Соколско друштво је основано 1930.[2]
Споменик уреди
Споменик краљу Александру је подигло Соколско друштво 1935.[2] Уништен је током Другог свјетског рата.[2]
Образовање уреди
Основна школа „Петар Петровић Његош“.[3]
Спорт уреди
Насеље је у вријеме Краљевине Југославије па све до Другог свјетског рата имало своје тениско игралиште.[4] Спортске активности Соколског друштва су се обављале у дому „Соколани“.[4]
Становништво уреди
| Националност[5] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 2.251 | 2.190 | 1.983 | |
| Југословени | 25 | 8 | 4 | |
| Црногорци | 1 | 9 | ||
| Хрвати | 6 | 2 | 3 | |
| Муслимани | 3 | 8 | ||
| остали и непознато | 11 | 2 | 4 | |
| Укупно | 2.293 | 2.206 | 2.011 | ' |
| Демографија[5] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 3.050 | |
| 1953. | 4.574 | |
| 1961. | 1.774 | |
| 1971. | 2.011 | |
| 1981. | 2.206 | |
| 1991. | 2.293 | |
Становништво по општинама Среза Котор Варош, 1953. уреди
| Пописно подручје | Укупно | Срби | Хрвати | Словенци | Македонци | Црногорци | Југословени неопредијељени |
Чеси | Пољаци | Русини — Украјинци |
Остали Словени | Остали несловени |
| СРЕЗ КОТОР ВАРОШ | 37898 | 25008 | 6485 | 4 | 4 | 10 | 6375 | 2 | – | 2 | – | 8 |
| Котор Варош | 4715 | 805 | 2640 | 2 | 3 | 6 | 1253 | 1 | – | 1 | – | 4 |
| Масловаре | 4574 | 3966 | 8 | – | – | – | 600 | – | – | – | – | – |
| Превиле | 4576 | 3537 | 696 | – | – | – | 342 | – | – | – | – | 1 |
| Скендер Вакуф | 7100 | 6566 | 16 | – | – | – | 518 | – | – | – | – | – |
| Шипраге | 7746 | 6036 | 24 | 1 | 1 | – | 1682 | – | – | – | – | 2 |
| Врбањци | 4919 | 1678 | 1728 | 1 | – | 4 | 1505 | 1 | – | 1 | – | 1 |
| Забрђе | 4268 | 2420 | 1373 | – | – | – | 475 | – | – | – | – | – |
Знамените личности уреди
- Невенка Петрић, српска књижевница, партизански првоборац, носилац Споменице 1941.
- Стојан Жупљанин, начелник Центра службе безбедности Бања Лука
- Драгомир Јовичић, политичар, професор и бивши Министар унутрашњих послова Републике Српске
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПО НАСЕЉЕНИМ МЈЕСТИМА
- ^ а б в г д „Историјат”. Мјесна заједница Масловаре. 8. 4. 2012. Архивирано из оригинала 9. 5. 2012. г. Приступљено 13. 4. 2012.
- ^ „Историјат школе”. Мјесна заједница Масловаре. 8. 4. 2012. Приступљено 13. 4. 2012.[мртва веза]
- ^ а б „Култура и спорт”. Мјесна заједница Масловаре. 8. 4. 2012. Архивирано из оригинала 9. 5. 2012. г. Приступљено 13. 4. 2012.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1953/pdf/G19534001.pdf.
