Мастрихт (хол. Maastricht О овој звучној датотеци слушај , лимбуршки Mestreech) је главни град низоземске провинције Лимбург. Град има близу 120.000 становника. Мастрихт лежи на југу провинције Лимбург, на обали реке Мас.

Мастрихт
хол. Maastricht
Мастрихт 2017. године
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваХоландија Краљевина Холандија
Конститутивна држава Холандија
ПровинцијаЛимбург
Становништво
Становништво
 — 2008.118.022 (процена)
Географске карактеристике
Координате50° 50′ 57″ С; 5° 41′ 21″ И / 50.849167° С; 5.689167° И / 50.849167; 5.689167
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Површина60,06 km2
 — копно56,8 km2
 — вода3,26 km2
Мастрихт на карти Холандије
Мастрихт
Мастрихт
Мастрихт на карти Холандије

Заједно са Најмегеном, Мастрихт важи за најстарији град Низоземске. Име града потиче од латинског Mosae Traiectum (превод: прелаз преко реке Мас), што се односило на мост који је подигнут у време цара Августа.

Свети Серватијус је био први бискуп Низоземске. Његов гроб се налази у Базилици св. Серватијуса, која је омиљено место за верске ходочаснике. Златна посуда са земним остацима светитеља се проноси кроз град сваких седам година.

Историја уреди

Мастрихт се у средњем веку развио у град са два господара, бискупом Лијежа и војводом Брабанта. Статус града Мастрихт је добио 1204. године. Касније су улогу војвода Брабанта преузели холандски генерали.

Трупе Луја XIV су 14. јуна 1673. опколиле град. Капетан Д'Артањан је предводио „Краљеве мускетаре“ и погинуо у једном од јуриша на град (25. јуна 1673). Овај догађај помиње Александар Дима у роману „Виконт од Бражелона“. Град се предао Французима 30. јуна. После 6 година, град је поново постао низоземски.

После епохе Наполеонових освајања, град је 1815. постао део краљевства Уједињене Низоземске.

Када су јужне провинције (Белгија) затражиле независност од Уједињене Низоземске 1830, гарнизон у Мастрихту је остао лојалан холандском краљу и окупирао је град, иако је већина становништва била против тога. Уговором у Лондону 1839, град Мастрихт и источни део Лимбурга је додељен Низоземској, иако је географски и културно ближи Белгији. Мастрихт је тако постао део Низоземске који се више ослања на Белгију и Немачку, него на остатак Низоземске.

У седишту провинцијске владе Лимбурга је 1992. године потписан Уговор из Мастрихта, који је био увод у оснивање Европске уније. Овај уговор је ступио на снагу новембра 1993. године.

Становништво уреди

Према процени, у граду је 2008. живело 122.070 становника.

Демографија
1980.1990.2000.2008.
109.285[1]117.008[1]122.070[1]118.022[1]

Географија уреди

Клима уреди

Клима (Мастрихт)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 15,5
(59,9)
19,1
(66,4)
22,2
(72)
26,7
(80,1)
30,6
(87,1)
34,0
(93,2)
35,9
(96,6)
36,2
(97,2)
31,3
(88,3)
26,6
(79,9)
21,1
(70)
16,4
(61,5)
36,2
(97,2)
Просек, °C (°F) 2
(36)
3
(37)
5
(41)
8
(46)
13
(55)
16
(61)
17
(63)
17
(63)
14
(57)
11
(52)
6
(43)
3
(37)
9,6
(49,3)
Средњи минимум, °C (°F) 0
(32)
0
(32)
2
(36)
4
(39)
8
(46)
11
(52)
12
(54)
12
(54)
10
(50)
7
(45)
3
(37)
0
(32)
5,8
(42,4)
Апсолутни минимум, °C (°F) −19,3
(−2,7)
−14,7
(5,5)
−12,9
(8,8)
−4,9
(23,2)
−0,8
(30,6)
0,9
(33,6)
5,2
(41,4)
5,5
(41,9)
1,6
(34,9)
−4,2
(24,4)
−9,0
(15,8)
−15,4
(4,3)
−19,3
(−2,7)
Количина падавина, mm (in) 59
(23,2)
53
(20,9)
62
(24,4)
53
(20,9)
62
(24,4)
74
(29,1)
71
(28)
66
(26)
57
(22,4)
61
(24)
69
(27,2)
73
(28,7)
760
(299,2)
[тражи се извор]

Партнерски градови уреди

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г „NETHERLANDS: Major Municipalities”. City Population. Приступљено 11. 11. 2012. 

Спољашње везе уреди