Институт за древне рукописе Месроп Маштоц (јерм. Մեսրոպ Մաշտոցի անվան հին ձեռագրերի ինստիտուտ) или само Матенадаран (јерм. Մատենադարան) је установа која се бави чувањем и проучавањем древних рукописа у главном граду ЈерменијеЈеревану. Институт поседује једну од највећих светских збирки древних рукописа и књига из разних области попут историје, историје уметности, филозофије, медицине и књижевности. Поред на јерменском бројни рукописи су и на персијском, грчком, арамејском и другим језицима.

Матенадаран
Институт за древне рукописе Месроп Маштоц
На улазу се налази споменик Месропу Маштоцу
Оснивање3. март 1959.
Локација Јереван
 Јерменија
Врстарепозиторијум и музеј
ДиректорХрачја Тамразјан
КустосГеворг Тер Вартанјан
АдресаАвенија Месропа Маштоца бр. 53, Јереван
Веб-сајтИнститут Матенадаран

Институт је добио име у част јерменског просветитеља и лингвисте Месропа Маштоца који је у 5. веку створио савремено јерменско писмо.

Историја уреди

Назив матенадаран први пут се појавио у 5. веку у делима историчара Лазара Парпеција који говори о ризници рукописа на јерменском и грчком језику (или на јерменском Մատենադարան, односно матенадаран) у манастиру у Вагаршапату.[1]

Након пропасти средњовековне јерменске државе 1045. велики део древних рукописа је уништен од стране турских и монголских освајача. Само су Селџуци, према писању историчара Степаноса Орбелијана у граду Багаберду 1170. године спалили преко 10.000 таквих рукописа.[1] У престоници јерменске краљевине Киликије граду Сису (данас турски Козан) такође је постојао велики матенадаран који је 1441. премештен у манастир у близини Вагаршапата. Међутим ечмијадзински матенадаран је пљачкан неколико пута у наредна четири века (последњи пут 1804) а велики број киликијских рукописа је нестао. Матенадаран у Вагаршапату је доживео праву ренесансу након што је источна Јерменије у првој половини 19. века постала део Руског царства.[2] Број рукописа је са свега 1.809 колико их је у матенадарану било 1828. године повећан на 4.660 до 1914. године. Сви рукописи су током Првог светског рата били пребачени у Москву на чување.[1]

 
Унутрашњост Матенадарана.

Совјетске власти су 17. децембра 1920. национализовале све древне рукописе који су чувани у седишту Јерменске апостолске цркве у Вагаршапату. Цела колекција је на иницијативу високог совјетског функционера јерменског порекла Александра Мјасникова из 1922. враћена у Јереван тек 1939. и похрањена у народној библиотеци која је носила Мјасниково име (преминуо 1925). Списи су чувани у библиотеци све до 1959. године када је врховни совјет Јерменске ССР донео одлуку о градњи посебног музеја (репозиторијума) у ком би се чували ови древни рукописи. Нови музеј је добио име преме творцу јерменског писма Месропу Маштоцу.

Зграда је грађена по пројекту јерменског архитекте Марка Григорјана у периоду између 1954. и 1957. Цела грађевина је изграђена од базалта, док је у градњи ентеријера кориштен мермер. Током 60их година прошлог века лево и десно од улаза су постављене статуе највећих јерменских просветитеља, а међу њима се издваја велика статуа Месропа Маштоца испод самог улаза.

Током прославе педесет година од оснивања Матенадарана 14. маја 2009. положен је камен темељац новог института за прочавање историјских списа непосредно уз већ постојећу грађевину.[3] Зграда института завршена је током 2011.

Матенадаранска колекција уреди

 
Део оригиналних рукописа јереванског Матенадарана

Матенадаран данас поседује колекцију од преко 17.000 древних рукописа и преко 100.000 различитих списа и докумената из разних области интересовања и различитих историјских периода.[4] Поред већине рукописа писаних на јерменском језику, колекција садржи и преко 2.000 докумената на другим језицима попут руског, арапског, хебрејског, персијског и јапанског.[5] Унеско је 1997. целу колекцију ставио на посебну листу светског културног наслеђа и заједно са институтом учествује у дигитализацији целе збирке зарад ефикасније заштите.[6]

Неки од најважнијих рукописа који се овде чувају су Ечмијадзинско Јеванђеље из 989. године на 232 листа и Мугнијско Јеванђеље из 1060. на 301 листу.

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в Chookaszian, Babken L. and Levon Zoryan. «Մատենադարան» (Matenadaran). Armenian Soviet Encyclopedia, vol. vii. Yerevan: Armenian Academy of Sciences, (1981). стр. 284-286.
  2. ^ Anon. "The History of Matenadaran Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2018)." Virtual Matenadaran. Accessed April 27, 2009.
  3. ^ Hakobyan, Sona. "Groundbreaking ceremony for a new building of Matenadaran Архивирано на сајту Wayback Machine (31. мај 2011)." Radiolur. May 14, 2009. May 15, 2009.
  4. ^ Ritter, Lawrence. "The Matenadaran, from copyist monks to the digital age Архивирано на сајту Wayback Machine (11. новембар 2009)." UNESCO. № 5, May 24, 2007. May 3, 2009.
  5. ^ Anon. "Scientific Research Institute of Old Manuscripts Matenadaran after St. Mesrop Mashtotz Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2009)." International Exhibition of Calligraphy. Accessed May 15, 2009.
  6. ^ „Mashtots Matenadaran ancient manuscripts collection”. UNESCO Memory of the World Programme. 16. 5. 2008. Архивирано из оригинала 05. 08. 2009. г. Приступљено 11. 12. 2009. 

Спољашње везе уреди