Матичњак
Матичњак или пчелиња трава, маточина, пчелињак (лат. Melissa officinalis) је лековита, ароматична биљка из породице уснатица (Lamiaceae).
| Матичњак | |
|---|---|
| |
| Melissa officinalis | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | M. officinalis
|
| Биномно име | |
| Melissa officinalis | |
Опис биљке уреди
Вишегодишња зељаста биљка са кратким ризомом и подземним столонама. Стабло је усправно, длакаво или голо и четворострано. Листови су светлозелени, јајасти са ободом који је грубо тестераст и распоређени су наспрамно. Цветови су сакупљени по 3-10 у пазуху вршних листова. Цветови су двоусни бели, светлољубичасти или жути. Биљка мирише на лимун, отуд назив лимунова трава. Назив пчелиња трава биљка је добила јер су чести посетиоци пчеле. У питању је вишегодишња биљка, чији је век трајања од 5 до 10 година. Формира жбун, бокори се.
Из семена се производи расад, који се расађује на 25 cm. Расађивање може да се спроведе и преносом већ оформљеног корена тј. подземног дела биљке на нову парцелу. Биљка се коси најмање 2 пута годишње. Може да буде и врло декоративна саксијска биљка, пријатног мириса.
Дрога и хемијски састав уреди
Матичњак се користи у народној и званичној медицини и то његови листови и етарско уље. Скупљају се вршни делови биљке на самом почетку цветања - лист и стабљика (корен не), суше се и прерађују. Листови садрже етарско уље (0,02-0,2%) чији садржај варира зависно од генетског потенцијала и поднебља на коме биљка расте. Користи се у облику чаја, биљних капи или етарског уља.
Лековито дејство уреди
Ова биљка се традиционално употребљава у српском народу. Етарско уље је седатив (средство за умирење) и карминатив (средство против надувености стомака), а може и да се утрљава споља против реуматизма и неуралгија. Веома је цењено у парфимеријској индустрији, а и користе се против убода комараца. Поред у ове сврхе, матичњак се користи и код неуроза желудачно-цревног система, психовегетативних болести срца, мигрене. Доказано је и његово антимикробно дејство посебно на вирусе херпеса.
Синоними уреди
- Melissa officinalis subsp. altissima (Sm.) Arcang.
- Melissa officinalis var. altissima (Sm.) K.Koch
- Melissa officinalis var. cordifolia (Pers.) K.Koch
- Melissa officinalis var. foliosa Briq.
- Melissa officinalis var. graveolens (Host) Nyman
- Melissa officinalis var. hirsuta K.Koch
- Melissa officinalis subsp. officinalis
- Melissa officinalis var. romana (Mill.) Woodv.
- Melissa officinalis var. villosa Benth.
Галерија уреди
Литература уреди
- Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
