Матија, цар Светог римског царства
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Матија (нем. Matthias; Беч, 24. фебруар 1557 — Беч, 20. март 1619) је био владар из династије Хабзбурга, краљ Угарске од 1608. (као Матија II), краљ Чешке од 1611. и цар Светог римског царства од 1612. године.
Матија | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 24. фебруар 1557. |
Место рођења | Беч, Свето римско царство |
Датум смрти | 20. март 1619.62 год.) ( |
Место смрти | Беч, Свето римско царство |
Породица | |
Супружник | Ана Тиролска |
Родитељи | Максимилијан II, цар Светог римског царства Марија Хабзбуршка |
Династија | Хабзбурзи |
цар Светог римског царства | |
Претходник | Рудолф II, цар Светог римског царства |
Наследник | Фердинанд II, цар Светог римског царства |
Краљ Угарске | |
Период | 1608 – 1619 |
Претходник | Рудолф II |
Наследник | Фердинанд II |
Био је четврти син цара Максимилијана II и његове супруге Марије из шпанске гране Хабзбурга. Оженио се Аном, кћерком свог стрица Фердинанда, надвојводе од Аустрије. Брак је био бешчедан, а Матија је 1595. наследио Аустријско надвојводство од стрица.
Матијин старији брат, цар Рудолф II, поставио га је 1593. за намесника Аустрије. У овом периоду Матија је склопио пријатељство са бечким бискупом Мелхијором Клезлом који му је доцније постао главни савезник. У периоду Дугог рата (1593—1606) хабзбуршке војске су се сукобиле са Османлијама око превласти над северном Угарском и Ердељом. Угарско протестантско племство је 1605. искористило прилику да покуша да збаци власт католичких Хабзбурга. Рудолф је овластио Матију да угуши побуну што је овај и учинио, мада је Бечки мир из 1606. потврдио начело верских слобода у Угарској.
Победа из 1605. помогла је Матији да се 1606. наметне за породичног старешину аустријских Хабзбурга. Његов ексцентрични и болешљиви брат Рудолф II морао је а га одреди за свог наследника. Уз помоћ Скупштине државних сталежа Аустрије, Угарске и Моравске Матија је 1608. натерао брата да му препусти угарску круну, а 1611. и круну Чешке.
Након Рудолфове смрти почетком 1612. Матија је најзад добио дуго жељену титулу цара Светог римског царства. Уз подршку бискупа Клезла спроводио је политику верске толеранције дарујући слободу вероисповести и друге привилегије протестантима у Аустрији и Моравској. Оваква политика изазвала је противљење присталица противреформације, на првом месту Матијиног брата од стрица Фердинанда. Прашка дефенестрација из 1618, којом је започет Тридесетогодишњи рат, заоштрио је прилике у Светом римском царству, као и односе међу самим Хабзбурзима. Услед старости и болести Матија је 1617. препустио власт над Чешком Фердинанду II, а 1618. и над Угарском. Фердинанд II је након Матијине смрти 1619. наследио и царски престо.
Породично стабло
уреди16. Максимилијан I Хабзбуршки | ||||||||||||||||
8. Филип I од Кастиље | ||||||||||||||||
17. Марија од Бургундије | ||||||||||||||||
4. Фердинанд I, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
18. Фернандо II од Арагона | ||||||||||||||||
9. Хуана од Кастиље | ||||||||||||||||
19. Изабела I од Кастиље | ||||||||||||||||
2. Максимилијан II, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
20. Казимир IV | ||||||||||||||||
10. Владислав II Јагелонац Млађи | ||||||||||||||||
21. Елизабета Хабзбуршка | ||||||||||||||||
5. Ана од Чешке и Угарске | ||||||||||||||||
22. Гастон II од Фоа, гроф Кандала | ||||||||||||||||
11. Ана од Фоа-Кандала | ||||||||||||||||
23. Катарина од Фоа | ||||||||||||||||
1. Матија, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
24. Максимилијан I Хабзбуршки (= 16.) | ||||||||||||||||
12. Филип I од Кастиље (= 8.) | ||||||||||||||||
25. Марија од Бургундије (= 17.) | ||||||||||||||||
6. Карло V, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
26. Фернандо II од Арагона (= 18.) | ||||||||||||||||
13. Хуана од Кастиље (= 9.) | ||||||||||||||||
27. Изабела I од Кастиље (= 19.) | ||||||||||||||||
3. Марија Хабзбуршка | ||||||||||||||||
28. Фердинанд од Визеуа | ||||||||||||||||
14. Мануел I Португалски | ||||||||||||||||
29. Беатрис од Визеуа | ||||||||||||||||
7. Изабела Авиз | ||||||||||||||||
30. Фернандо II од Арагона (= 18.) | ||||||||||||||||
15. Марија од Арагона и Кастиље | ||||||||||||||||
31. Изабела I од Кастиље (= 19.) | ||||||||||||||||
Литература
уреди- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица српска.