Матија, цар Светог римског царства

Матија
Матија
	Матија, цар Светог римског царства, на портрету из 1583. приказан у одежди надвојводе.
Лични подаци
Датум рођења	24. фебруар 1557.
Место рођења	Беч, Свето римско царство
Датум смрти	20. март 1619. (62 год.)
Место смрти	Беч, Свето римско царство
Породица
Супружник	Ана Тиролска
Родитељи	Максимилијан II, цар Светог римског царства; Марија Хабзбуршка
Династија	Хабзбурзи
цар Светог римског царства
Претходник	Рудолф II, цар Светог римског царства
Наследник	Фердинанд II, цар Светог римског царства
Краљ Угарске
Период	1608 – 1619
Претходник	Рудолф II
Наследник	Фердинанд II

Матија (нем. Matthias; Беч, 24. фебруар 1557 — Беч, 20. март 1619) је био владар из династије Хабзбурга, краљ Угарске од 1608. (као Матија II), краљ Чешке од 1611. и цар Светог римског царства од 1612. године.

Био је четврти син цара Максимилијана II и његове супруге Марије из шпанске гране Хабзбурга. Оженио се Аном, ћерком његовог стрица Фердинанда, надвојводе од Аустрије. Брак је био безчедан, а Матија је 1595. наследио Аустријско надвојводство од стрица.

Матијин старији брат, цар Рудолф II, поставио га је 1593. за намесника Аустрије. У овом периоду Матија је склопио пријатељство са бечким бискупом Мелхијором Клезлом који му је доцније постао главни савезник. У периоду Дугог рата (1593—1606) хабзбуршке војске су се сукобиле са Османлијама око превласти над северном Угарском и Ердељом. Угарско протестантско племство је 1605. искористило прилику да покуша да збаци власт католичких Хабзбурга. Рудолф је овластио Матију да угуши побуну што је овај и учинио, мада је Бечки мир из 1606. потврдио начело верских слобода у Угарској.

Победа из 1605. помогла је Матији да се 1606. наметне за породичног старешину аустријских Хабзбурга. Његов ексцентрични и болешљиви брат Рудолф II морао је а га одреди за свог наследника. Уз помоћ Скупштине државних сталежа Аустрије, Угарске и Моравске Матија је 1608. натерао брата да му препусти угарску круну, а 1611. и круну Чешке.

Након Рудолфове смрти почетком 1612. Матија је најзад добио дуго жељену титулу цара Светог римског царства. Уз подршку бискупа Клезла спроводио је политику верске толеранције дарујући слободу вероисповести и друге привилегије протестантима у Аустрији и Моравској. Оваква политика изазвала је противљење присталица противреформације, на првом месту Матијиног брата од стрица Фердинанда. Прашка дефенестрација из 1618, којом је започет Тридесетогодишњи рат, заоштрио је прилике у Светом римском царству, као и односе међу самим Хабзбурзима. Услед старости и болести Матија је 1617. препустио власт над Чешком Фердинанду II, а 1618. и над Угарском. Фердинанд II је након Матијине смрти 1619. наследио и царски престо.