Матија Леваи (Кикинда, 27. децембар 1930. — Суботица, 15. новембар 2015) српски и југословенски је кларинетиста, уметник, инструменталиста завидне извођачке музикалности и технике, оркестарски и камерни музичар и педагог.

Матија Леваи
Лични подаци
Пуно имеМатија
Датум рођења(1930-12-27)27. децембар 1930.
Место рођењаКикинда, Краљевина Југославија
Датум смрти15. новембар 2015.(2015-11-15) (84 год.)
Место смртиСуботица, Србија

Биографија уреди

Матија Леваи је рођен у Кикинди 27. децембра 1930. године.

Студије кларинета уписао је 1952, а завршио 1957. године на Музичкој академији.[1] у Београду у класи реномираног професора Бруно Бруна[2] За време студентских дана свирао је и саксофон у мањим саставима.

По завршетку студија бавио се успешно педагошким радом до одласка у пензију. Био је професор кларинета у Основној и Средњој музичкој школи у Суботици.[3]

У Суботици, док је радио у Музичкој школи, Матија Леваи је основао и био уметнички руководилац „Ансамбла за стару музику”. Ансамбл је постојао измедју 1974-1981. године. У истом месту, у периоду 1969-1976, Матија је основао и „Дувачки трио”.

 
Слева надесно: Матија Леваи (дулчијан, крумхорн, хиртеншалмеи, блокфлауте), Лаура Леваи (блокфлауте, дулчијан), Илдико Комјати (сопран), Павао Бачић (лаута и гитара), Мирко Молнар (виола да гамба)

Извођачка делатност уреди

Био је годинама солокларинетиста Суботичке филхармоније. Често је наступао као солиста и као члан камерних састава[4] широм бивше Југославије, у Мађарској, Румунији, Чехословачкој. Снимао је за све РТВ центре у бившој Југославији. Поред снимака класичне музике, у РТВ НС[5] постоји велик број његових снимака мађарске народне музике које је остварио свирајући тарагото (стари мађарско-румунски народни инструмент веома сличан кларинету).

Дипломе, признања и награде уреди

  • Златна значка КПЗ-а Србије за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе (Београд, 12. 5. 1980)
  • Захвалница РТВ НС за вишегодишњи ванредни допринос у изградњи и остваривању програма (Нови Сад, 2. 9. 1974)
  • Награда „Исидор Бајић” удружења музичких уметника Војводине за изузетан уметнички допринос (Нови Сад, 1974)
  • Почасни члан УМПС за посебан допринос развоју музичке педагогије (Београд, 24. 11.1979).
  • Захвалница поводом стогодишњице Суботичке филхармоније[6]

Види још уреди

Референце уреди

Литература уреди

  • Лексикон југославенске музике, Загреб, 1984, св. И, 511.
  • 40 година Факултета музичке уметности (Музичке академије) 1937-1977, Универзитет уметности у Београду, Београд, 1977, 95 стр.
  • 50 година Факултета музичке уметности (Музичке академије), Универзитет уметности, Београд, 1988, 149 стр.

Спољашње везе уреди