Мачка (ваздухопловна једрилица)

једрилица

Мачка је акробатска једноседа једрилица дрвене конструкције са неувлачивим амортизованим скијама за слетање испод трупа. Конструисна је и производила се у Ваздухопловно-техничком центру у Вршцу. Била је једина конструисана југословенска акробатска једрилица.

Мачка
Опште
Посада1
Земља порекла Југославија
ПроизвођачВТЦ Вршац
Повучен из употребејош лети
Статусоперативан
Први корисникВаздухопловни савез Југославије
Број примерака2

Развој уреди

 
Једрилица Мачка цртеж у 3 пројекције

Прототип једрилице Мачка, дело инжењера Милоша Илића, направљен је 1956. године у Ваздухопловно-техничком центру у Вршцу, а после његовог испитивања 1958. урађена је мала серија, такође у Вршцу. Интересантно је да је инжењер Илић репне површине и одговарајући део трупа практично преузео са једрилице Илинденка.

Грађена је у то време, на класичан начин тј. дрвена конструкција обложена платном и шпер плочама. Имала је релативно мали размах крила (10 m), дебели профил крила и робусну носећу конструкцију и изузетну покретљивост.

Захваљујући великој покретљивости и чврстој конструкцији била је погодна за обуку пилота-једриличара за акробатско летење, а често је виђана на аеро-митинзима. Према својим карактеристикама спада у ред врхунских конструктивних решења свог времена у свету.

Карактеристике уреди

Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу Мачка а према изворима[1]

Финеса 1 : 21,5 при брзини 83 km/h
Перформансе
  • максимална брзина 450 km/h
  • минимална брзина 62,8 km/h
  • минимално пропадање 0,98 m/s при брзини 74,5 km/h
Димензије
  • размах крила 10,00 m
  • дужина 5,67 m
  • висина 0,99 m
  • површина крила 10,00 m²
  • виткост крила 10
  • аеропрофил крила непознат
  • макс. оптеречење крила; 26 kg/m²
Маса
  • сопствена 157 kg
  • полетна 260 kg
  • водени баланс; нема

Сачувани примерци уреди

У музеју Ваздухопловства у Београду на аеродрому "Нилола Тесла" изложен је примерак (регистрација YU-4107, фабрички број 03) који је Музеј добио 1979. године од аероклуба „Жарко Зрењанин”. Други примерак још лети у Словенији под регистарским бројем С5-1112.[2]

Коришћење уреди


Види још уреди

Референце уреди

Литература уреди

  • OSTIV (1958). The World's Sailplanes, Die Segelflugzeuge der Welt, Les planeurs du monde (на језику: (језик: енглески)). Zurich: OSTIV. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije. 

Спољашње везе уреди

Извори уреди

  • Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са Музеја ваздухопловства Београд. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009082810052656.