Мађарбоја
Мађарбоја[1] (мађ. Magyarbóly) је село у Мађарској, у јужном делу државе. Село управо припада Шиклошком срезу Барањске жупаније, са седиштем у Печују.
| Мађарбоја мађ. Magyarbóly | |
|---|---|
 Српска православна црква у Мађарбоји | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Јужна прекодунавска регија |
| Жупанија | Барања |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 945 |
| — густина | 54,88 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 50′ 25″ С; 18° 29′ 37″ И / 45.8403° С; 18.4937° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 17,22 km2 |
  Мађарбоја Мађарбоја на карти Мађарске | |
| Поштански број | 7775 |
| Позивни број | 72 |
| Веб-сајт | |
| www.magyarboly.hu | |
Мађарбоја је једно од 20-ак насеља у данашњој Мађарској у којој и данас постоји жива српска заједница.
Природне одлике уреди
Насеље Мађарбоја се налази у јужној Мађарској, у историјској области Барања. Граница са Хрватском се налази непосредно јужно од села. Најближи већи град је Шиклош.
Село је смештено у средишњој Барањи и удаљено је од ободних река, Дунава и Драве. Насеље је положено у равници, на приближно 100 метара надморске висине.
Становништво уреди
Према подацима из 2013. године Мађарбоја је имала 945 становника. Последњих година број становника опада[2]
Претежно становништво у насељу чине Мађари римокатоличке вероисповести (93%), а једина присутна мањина су Роми (7%).
Попис 1910. уреди
| Мађарбоја[3] | |
|---|---|
| Језик | Вера |
укупно: 1.497 Лутерани 550 (36,74%) Римокатолици 544 (36,33%) Православци 331 (22,11%) Калвинисти 52 (3,47%) Јевреји 20 (1,33%) - (-%)
| |
Историја уреди
Срби су у насељу присутни још од средњег века, али је њихов број посебно нарастао после Велике сеобе.
После Првог светског рата и поделе Барање на два дела — данас мађарски (северни, већи) и југословенски (јужни, мањи), Мађарбоја се нашла у сасвим другачијем, неповољнијем положају. Нова граница између Републике Мађарске и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, нашла се уз само насеље. У следећим годинама огромна већина Срба (близу 300 душа) се иселила у српске делове новоосноване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца[4].
Срби у Мађарбоји уреди
Срби у селу су данас малобројни, али и даље присутни. Стара српска црква је вероватно грађена 1777. године, од када потичу и црквене матрикуле.[5] Нови православни храм је подигнут 1814. године. Иконостас је осликао иконописац Илија Димитријевић између 1870-1873. године.[6]
Било је у Мађарбоји 1731. године 16 православних српских домова. Забележена су презимена неких домаћина: Марић, Дмитров, Станојев, као и име лица Баба, Кнез, Стојан из Шиклуша и др. Када је месни парох исповедао и причешћивао парохијане пред Ускрс 1735. године, по његов епитрахиљ је ставило главу 58 верника. Године 1796. у насељу је забележено 323 српске душа, а кроз век 1890. године њихов број је износио 316 душа.[7] Место је 1867. године имало 290 православних Срба становника.[8] Боја је са својом парохијском филијалом била 1885. године у саставу Мохачког изборног среза за црквено-народни сабор. У Мађарбоји је записано тада 290 православаца а у филијали Виљану још 197 душа.[9]
Поп Ефтимије Ратковић је био парох 1808-1809. године. Једну педагошку књигу намењену учитељима, набавили су 1816. године, Павел Салмашић учитељ и Јован Ратковић житељ.[10] Записан је 1826. године као месни парох, поп Михаил Гоић. [11]Парох у Мађарбоји био је половином 19. века поп Евтимије Ратковић, који се јавља као пренумерант једне српске књиге, у друштву са двојицом синова ученика Јована и Стефана.
Српска народна школа постоји током 19. века. Плата основна годишња учитељска је тада (1867) износила 40 ф. са додацима у натури - 18 пожунских мерова жита, толико и кукуруза и три метра дрва. За учитеља је тада у Мађарбоји постављен млади Бранко Влашкалић. Он је завршио шест разреда гимназије у Суботици и Препарандију у Сомбору, где је те године и испит положио.[12] Конкурс за учитеља расписан је и 1897. године када је понуђена основна плата била 140 ф.[13] Учитељ у Мађарбоји 1913. године био је Васа Терзић.[14]
У селу и данас стоји српска православна црква, посвећена Светом јеванђелисти Луки. Црква је подигнута 1814. године, а данас је у добром стању и у њој се повремено врше богослужења[15].
Референце уреди
- ^ www.poreklo.rs/2014/04/14/optiranje-iseljavanje-srba-u-madjarskoj-1920-1931
- ^ Baranya (Hungary): County, Towns and Villages - Population Statistics in Maps and Charis
- ^ „Језички и верски састав становништва Краљевине Угарске по насељима, Попис 1910. године”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2018. г. Приступљено 08. 04. 2019.
- ^ Оптирање и исељавање Срба у Мађарској 1920-1931. - Порекло
- ^ "Нин", специјални додатак Динка Давидова, Београд 1990. године
- ^ Српски институт, интернет база података, Будимпешта
- ^ "Српски сион", Карловци 1895. године
- ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
- ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
- ^ Јован Берић: "Педагогија и методика за учитеља", Будим 1816. године
- ^ "Сербски летописи", Будим 1826. године
- ^ "Школски лист", сомбор 1867. године
- ^ "Српски сион", Карловци 1897. године
- ^ "Школски гласник", Нови Сад 1913. године
- ^ http://www.snnovine.com/2011/45/pdfs/s05.pdf
Извори уреди
Спољашње везе уреди
