Мађарска на олимпијским играма

Olympic flag.svg

Мађарска је први пут на Летњим олимпијским играма учествовала 1896. године, када су отворене прве Олимпијске игре модерног доба. На тим првим Олимпијским играма Мађарска је имала укупно седам представника у шест различитих спортова. Ових седам такмичара је учествовало у 15 различитих дисциплина и освојили су 2 златне медаље, једно сребро и три бронзе.

Мађарска
на олимпијским играма
Flag of Hungary.svg
МОК кодHUN
НОКМађарски олимпијски комитет
Веб-сајтwww.olimpia.hu
Олимпијске игре
Медаље
Злато Сребро Бронза Укупно
176 149 173 498
Учешће на играма (преглед)
Летње игре
1896 • 1900 • 1904 • 1908 • 1912 • 1920 • 1924 • 1928 • 1932 • 1936 • 1948 • 1952 • 1956 • 1960 • 1964 • 1968 • 1972 • 1976 • 1980 • 1984 • 1988 • 1992 • 1996 • 2000 • 2004 • 2008 • 2012 • 2016 • 2020 •
Зимске игре
1924 • 1928 • 1932 • 1936 • 1948 • 1952 • 1956 • 1960 • 1964 • 1968 • 1972 • 1976 • 1980 • 1984 • 1988 • 1992 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2014 •  • 2018 • 2022 •
Лого Мађарског олимпијског комитета

Од тада Мађарска је имала своје представнике на свим Летњим олимпијадама, осим 1920. и 1984. године[1], и на свим Зимским олимпијским играма.

До 1918. године није била независна држава, већ део Аустроугарске, али су Аустрија и Угарска (Мађарска) наступале одвојено на Олимпијским играма.

Мађарски представници су закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу освојили укупно 465 медаља, са тим да се у дисциплини Мачевање налазе на трећем месту. По броју освојених медаља Мађарска предводи нације које никада нису имале прилику да буду домаћини Олимпијских игара.

Национални олимпијски комитет за Мађарску је Мађарски олимпијски комитет, који је основан и уједно признат 1895. године.

МедаљеУреди

Освојене медаље на ЛОИУреди

Олимпијске игре Злато Сребро Бронза Укупно
медаља
Укупно
рангирање
Укупно
IV. места
Укупно
V. места
Укупно
VI. места
1896, Атина 2 1 3 6 6. 2 0 1
1900, Париз 1 2 2 5 10. 3 3 0
1904, Сент Луис 2 1 1 4 5. 1 1 0
1908, Лондон 3 4 2 9 6. 5 4 2
1912, Стокхолм 3 2 3 8 9. 5 3 2
1920, Антверпен није позвана
1924, Париз 2 4[2] 4 10 13. 2 4 5
1928, Амстердам 5[3] 5 0 10 9. 3 4 3
1932, Лос Анђелес 6 5[4] 5 16 6. 4 5 2
1936, Берлин 10 1 5 16 3. 7 7 4
1948, Лондон 10 5 13[5] 28 4. 10 10 2
1952, Хелсинки 16 10 16 42 3. 6 9 7.
1956, Мелбурн[6] 9 10 7 26 4. 10 11 6
1960, Рим 6 8 7 21 7. 9 7 4
1964, Токио 10 7 5 22 6. 7 15 6
1968, Мексико Сити 10 10 12 32 4. 4 7 2
1972, Минхен 6 13 16 35 8. 9 9 10
1976, Монтреал 4 5 13 22 10. 10 9 10
1980, Москва 7 10 15 32 6. 13 13 10
1984, Лос Анђелес бојкот игара
1988, Сеул 11 6 6 23 6. 14 13 12
1992, Барселона 11 12 7 30 8. 5 9 10
1996, Атланта 7 4 10 21 12. 8 5 7
2000, Сиднеј 8 6 3 17 13. 5 9 4
2004, Атина 8 6 3 17 13. 8 8 6
2008, Пекинг 3 6 2 11 20. 6 7 4
Укупно
Просек
160
7
143
6
160
7
463
19

8.
156
7
172
7
119
5

Освојене медаље на ЗОИУреди

Мађарска је једна од дванаест земаља који су имали представнике на свим досадашњим одржаним Зимским олимпијским играма.

Олимпијада Злато Сребро Бронза Укупно
медаља
Укупно
рангирање
Укупно
IV. места
Укупно
V. места
Укупно
VI. места
1924, Шамони 0 0 0 0 0 0 0
1928, Сент Мориц 0 0 0 0 0 0 0
1932, Лејк Плесид 0 0 1 1 10. 1 0 0
1936, Гармиш-Партенкирхен 0 0 1 1 10. 1 0 0
1948, Сент Мориц 0 1 0 1 11. 1 1 0
1952, Осло 0 0 1 1 12. 0 0 0
1956, Корзина д'Ампецо 0 0 1 1 12. 0 0 0
1960, Скво Вали 0 0 0 0 0 0 0
1964, Инсбрук 0 0 0 0 0 0 0
1968, Гренобл 0 0 0 0 0 0 1
1972, Сапоро 0 0 0 0 0 1 0
1976, Инсбрук 0 0 0 0 0 1 0
1980, Лејк Плесид 0 1 0 1 15. 0 0 0
1984, Сарајево 0 0 0 0 0 0 0
1988, Калгари 0 0 0 0 0 0 0
1992, Албертвил 0 0 0 0 0 0 0
1994, Лилехамер 0 0 0 0 0 0 0
1998, Нагано 0 0 0 0 0 0 0
2002, Салт Лејк Сити 0 0 0 0 0 0 0
2006, Торино 0 0 0 0 1 1 0
Укупно
Просек
0
0
2
0
4
0
6
0

12.
4
0
4
0
1
0

Освојене медаље по спортовимаУреди

Грана спорта Злато Сребро Бронза Укупно
медаља
Укупно
рангирање
Укупно
IV. места
Укупно
V. места
  Мачевање 34 22 26 82 25 25 14
  Пливање 23 23 17 63 22 23 15
  Кајак-кану 19 27 25 71 14 14 10
  Рвање 19 15 17 51 29 20 14
  Гимнастика 14 11 14 39 13 11 15
  Бокс 10 2 8 20 2 14 1
  Атлетика 9 13 17 39 18 21 14
  Модерни пентатлон 9 8 4 21 3 3 2
  Ватерполо 9 3 3 15 2 3 2
  Стрељаштво 7 3 7 17 4 7 8
  Фудбал 3 1 1 5 0 1 0
  Дизање тегова 2 9 9 20 7 6 15
  Џудо 1 2 4 7 0 8 0
Уметност 1 2 1 4 0 0 0
  Уметничко клизање 0 2 4 6 2 3 1
  Рукомет 0 1 2 3 6 1 1
  Веслање 0 1 2 3 2 6 4
  Јахање 0 0 1 1 2 1 1
  Тенис 0 0 1 1 0 0 0
  Једрење 0 0 1 1 0 0 0
  Одбојка 0 0 0 0 2 1 1
  Стони тенис 0 0 0 0 2 0 0
  Брзо клизање на кратке стазе 0 0 0 0 1 1 0
  Брзо клизање 0 0 0 0 1 0 0
  Кошарка 0 0 0 0 1 0 0
  Поло 0 0 0 0 1 0 0
  Скокови у воду 0 0 0 0 1 0 0
  Бициклизам 0 0 0 0 0 5 2
  Стрељаштво 0 0 0 0 0 1 0
  Теквондо 0 0 0 0 0 1 0
Укупно 160 145 164 469 160 176 120

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ За 1920. годину, одмах после Првог светског рата Мађарска није позвана да учествује. На Олимпијским играма одржаним 1984. године није могла да учествује због бојкота који је предводио Совјетски Савез а Мађарска је припадала блоку земаља која је била уз СССР
  2. ^ Алфред Хајош и Деже Лаубер су учествовали у не олимпијској дисциплини- грађевинарство, и освојили друго место, међутим Међународни олимпијски комитет то не сматра као олимпијску дисциплину, па самим тим ова медаља се званично и не рачуна.
  3. ^ Ференц Мезе је освојио прво место у категорији епска уметност, међутим Међународни олимпијски комитет то не сматра као олимпијску дисциплину, па самим тим ова медаља се званично и не рачуна.
  4. ^ Милтиадес Мано је освојио друго место у категорији епска уметност, међутим Међународни олимпијски комитет то не сматра као олимпијску дисциплину, па самим тим ова медаља се званично и не рачуна.
  5. ^ Ева Фелдеш је освојила треће место у категорији епска уметност, међутим Међународни олимпијски комитет то не сматра као олимпијску дисциплину, па самим тим ова медаља се званично и не рачуна.
  6. ^ По тадашњим Аустралијским законима увоз животиња је био забрањен, па су се коњичке дисиплине одржавале у Стокхолму.

Спољашње везеУреди