Мајански хијероглифи

Мајански хијероглифи или мајански глифи били су систем писања у преколумбовском периоду на подручју цивилизације Маја.

Натпис у Мајанским глифовима из места Нарањо, који се односе на владавину краља Итзамнај К'авила, 784—810
Мајански глифови.

Овај мезоамерички систем писања је у знатној мери дешифрован. Најранији нађени Мајански записи из 3. века п. н. е. су нађени у Сан Бартелу, Гватемала.[1][2] Ово писмо је било у непрекидној употреби до након приспећа шпанских конкистадора у 16. веку (а чак и касније у изолованим областима као што је Таијасал). Мајанско писмо је користило логограме заједно са сетом слоговних глифа, што је у некој мери слично по функцији модерном јапанском писму. Рани европски истраживачи 18. и 19. века који га нису разумели, мајанско писмо су назвали „хијероглифима“ јер им је оно личило на египатске хијероглифе, са којима мајанско писмо није сродно.

Структура

уреди

Мајанско писмо се састоји од високо развијених глифа, који су обично уписивани на обојену керамику, зидове или папир од коре дрвета, урезивани у дрвету, клесани у камену, или ливени гипсаном малтеру. Урезани и ливени глифи су бојени, али је се боја ретко одржала. Око 90% мајанског писма се данас може читати са варијабилном одређеношћу, што је довољно да се стекне свеобухватана представа о његовој структури.[3]

Данас се може распознати и прочитати око три четвртине мајанских глифа. Мајанско писмо је лого-слоговно мајански глифи су се обично писали у блоковима у по два реда и читали се на следећи начин:

 
Мајански натписи су најчешће писани у колонама два глифа широким. Свака таква колона се чита слева надесно, одозго надоле

Извори

уреди
  1. ^ K. Kris Hirst (6. 1. 2006). „Maya Writing Got Early Start”. Science. Архивирано из оригинала 07. 06. 2013. г. Приступљено 15. 03. 2011. 
  2. ^ „Symbols on the Wall Push Maya Writing Back by Years”. The New York Times. 10. 1. 2006. Приступљено 12. 5. 2010. 
  3. ^ Harri Kettunen & Christophe Helmke (2008). „Introduction to Maya Hieroglyphs” (PDF). Архивирано из оригинала (pdf) 08. 08. 2014. г. 

Литература

уреди

Додатна литература

уреди