Отворите главни мени

Маја Гојковић

председница Народне скупштине Републике Србије

Маја Гојковић (Нови Сад, 22. маја 1963) је српска политичарка, председница Народне скупштине Републике Србије и бивша градоначелница града Новог Сада.

Маја Гојковић
Maja Gojković 2019.jpg
Маја Гојковић (2019)
Биографија
Пуно имеМаја Гојковић
Датум рођења(1963-05-22)22. мај 1963.(56 год.)
Место рођењаНови Сад,
 СФР Југославија
РелигијаПравославље
Професијаадвокат
УниверзитетУниверзитет у Новом Саду
Политичка
партија
Српска напредна странка Раније:
Уједињени региони Србије
(2010–2012)
Народна партија
(2008–2012)
Српска радикална странка
(1991–2008)
Народна радикална странка
(1990–1991)
Тренутна функција
Функцију обавља од 23. априла 2014.
Реизбор(и)6. јун 2016.
ПредседникТомислав Николић
Александар Вучић
Председник владеАлександар Вучић
Ана Брнабић
ПретходникНебојша Стефановић
70. градоначелник Новог Сада
5. октобар 2004 — 16. јун 2008.
ПретходникБорислав Новаковић
НаследникИгор Павличић
12. август 1999 — 4. новембар 2000.
ПредседникСлободан Милошевић
Председник владеМомир Булатовић
ПретходникВук Драшковић
НаследникМирољуб Лабус
24. март 1998 — 11. новембар 1999.
ПредседникМилан Милутиновић
Председник владеМирко Марјановић

БиографијаУреди

Маја Гојковић је рођена 22. маја 1963. у Новом Саду. Похађала је Основну школу „Бранко Радичевић“ и гимназију „Јован Јовановић Змај“. Дипломирала је на правном факултету Универзитета у Новом Саду 1987, а правосудни испит положила 1989. године. Годину дана после је почела да ради у породичној адвокатској канцеларији, коју је основао њен отац Мита Гојковић.

Српска радикална странкаУреди

У политику је ушла почетком 90-их, прво у Народну радикалну странку, која се потом сјединила са Српским четничким покретом утопила и тако се формирала Српска радикална странка, у којој је обављала истакнуте партијске дужности - од секретарке странке до потпредседнице.

Маја Гојковић је била посланица Српске радикалне странке у Савезној скупштини СР Југославије од 1992. Од 1996. па до 2000. била је и посланица у скупштини Аутономне покрајине Војводине.

Градоначелник Новог СадаУреди

На локалним изборима у септембру 2004. године, на којима су грађани по први пут директно на изборима бирали градоначелника, Гојковићева је у другом кругу избора победила дотадашњег градоначелника Борислава Новаковића (ДС) и тако постала прва жена градоначелница у историји Новог Сада.

Због унутрашњих сукоба у СРС, 2006. године је дала оставку на место потпредседнице, а 2007. је напустила странку. Из странке је коначно искључена почетком марта 2008.

Народна партијаУреди

На локалним изборима у мају 2008. учествовала је са својим удружењем „Група грађана - Маја Гојковић“, која је добила седам одборничких места у Скупштини Новог Сада. Октобра исте године регистровала је своју нову странку - Народну партију.

У октобру 2008. године је договорена коалиција Народне партије са Демократске странке Србије и Нове Србије.[1][2]

Уједињени региони СрбијеУреди

Председништво НП је маја 2010. године донело одлуку да се прикључи Уједињеним регионима Србије, као унији националних, регионалних и локалних странака, група грађана и појединаца. На локалним изборима 2012. године Гојковићева је била кандидат УРС-а за градоначелника Новог Сада, док је након парламентарних избора 6. маја 2012. године где је била на листи УРС постала народна посланица у Народној скупштини Републике Србије где представља Народну партију.[3] Председништво УРС је 26. маја саопштило да је Маја Гојковић искључена из те политичке организације уз саопштење да је групо прекршила коалициони споразум и нудила мандате Нродне партије Демократској странци мимо сазнања и сагласности УРС-а.[4]

Српска напредна странкаУреди

Крајем 2012. своју странку припаја Српској напредној странци, где постаје чланица председништва.

Дана 23. априла 2014. постаје председница Народне скупштине Републике Србије. За њен одабир је гласало 194 посланика.[5]

КонтроверзеУреди

У својству потпредседнице Српске радикалне странке, Маја Гојковић је 14. јула 1995. године, три дана након почетка масакра у Сребреници дала изјаву: „Поздрављамо брзу акцију ВРС, којим је коначно ослобођена српска Сребреница и којим је угашено једно од најзначајнијих жаришта муслиманског терора”.[6][7]

Током посете Ирану 2015. године је носила једну од најстрожијих форми хиџаба (ал-амиру), иако је протокол посете налагао да је довољно покривање главе ешрапом. Невладине организације и поједине јавне личности су критиковале Мају Гојковић због оваквог геста, наводећи је тиме шаље лошу поруку женама, поготово оним које се боре против радикализма.[8][9]

Њено председавање Народном скупштином је било мета критика због праксе да помоћу звона посланицима из владајуће већине сугерише да гласају за предлоге.[10][11][12][13][14] Невладина организација Freedom House је 2018. године у извештају о политичким и медијским слободама у Србији навела да Маја Гојковић председава парламентом изразито партијски, са великим бројем прекида и казни упућеним опозиционим посланицима.[15] Европска комисија, извршни орган Европске уније, је у извештају о Србији у мају 2019. године скренула пажњу да је владајућа партија довела до погоршања могућности за ефикасну расправу у парламенту и онемогућила адекватан надзор извршне власти, као и да су опозиционе странке отпочеле бојкот седница.[16]

РеференцеУреди

  1. ^ Маја Гојковић уз Коштуницу и Илића
  2. ^ DSS potvrdio koaliciju sa Majom i Veljom
  3. ^ Maja Gojković nosilac liste URS-a u Novom Sadu
  4. ^ [ Maja Gojković nosilac liste URS-a u Novom Sadu]
  5. ^ Маја Гојковић на челу парламента: Једнакост посланика власти и опозиције (Блиц)
  6. ^ Медијски механизам геноцида (Контрапрес)
  7. ^ Хегел у логору „Србија” (Данас)
  8. ^ Serbian Official Criticised for Wearing Islamic Dress (balkaninsight.com)
  9. ^ Хиџаб Маје Гојковић – претеривање с добром намером (Политика)
  10. ^ Посланици СНС-а "погрешно" гласали за предлог опозиције (Н1)
  11. ^ Скупштина: "Звонце" збунило власт, гласали за предлог ДЈБ (Б92)
  12. ^ ВИДЕО: Посланици СНС гласају само кад чују звонце? (vesti-online.com)
  13. ^ Стадо демократија (Данас)
  14. ^ За ким звонце звони – О неподношљивој ситуацији у Скупштини Србије, непоновљивој председници, новим изборима у старим мешинама (Време)
  15. ^ „Nations in Transit 2018, Serbia Country Profile”. Freedom House. 14. 5. 2018. Приступљено 17. 12. 2018. 
  16. ^ „Serbia 2019 Report” (PDF). Европска комисија. 29. 5. 2019. 

Спољашње везеУреди