Маја Пишчевић
Маја Пишчевић (рођ. Лалевић) (Београд, 6. јул 1960) српска је глумица, адвокат и тренутни извршни директор у Институту Исток-Запад.[1]
| Маја Пишчевић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 6. јул 1960. |
| Место рођења | Београд, ФНРЈ |
| Веза до IMDb-а | |
Детињство и младост уреди
Рођена је у Београду 6. јула 1960. године, а њен отац Предраг Лалевић је био лични лекар Јосипа Броза Тита.[2][3]
Глумачка каријера и образовање уреди
Маја је играла у четири домаћа филма, и у сваком од њих оставила свој упечатљив траг. Публици је најпознатија по улози Сенке у филму Национална класа из 1979. године. Улогу у филму Национална класа је сасвим случајно добила, јер се у време снимања филма забављала са неким чланом екипе, па ју је неком приликом видео редитељ тог филма Горан Марковић који јој је предложио да проба сцену са Драганом Николићем.[2] [3]
Убрзо након филма је уписала Академију драмске уметности у Београду због чега се посвађала са оцем који је желео да заврши раније започети Правни факултет у Београду. На крају је завршила и Правни факултет и Академију драмске уметности.[2][3] Уговор о њеном ангажману је потписала њена мајка, јер је у време снимања тог филма била још увек малолетна.[2]
Након дипломирања, неко време је глумила у позоришту, а неке од њених улога су биле на представама „Венецијанка” и „Коштана, сан, крик”.[2][3]
Године 1980. године је играла Јеђупку у филму Осам кила среће Пурише Ђорђевића заједно са Драганом Максимовићем са којим са тада забављала.[2][3]
Играла је у још два филма: Шест дана јуна из 1985. године и Лијепе жене пролазе кроз град из 1986. године
Адвокатска и менаџерска каријера уреди
Деведесетих година је почела да ради као адвокат у Србији, али је до 1999. године схватила да је судство било превише корумпирано.[4] Због тога је после петооктобарских промена добила посао у америчкој амбасади у Београду где је водила неколико пројеката институционалних реформи за време мандата Вилијама Монтгомерија, Мајкла Поулта и Камерона Мантера.
Основала је иницијативу Самит 100 бизнис лидера југоисточне Европе (енгл. SUMMIT 100 Business Leaders of Southeast Europe) 2010. године.[1] Тренутно је у Управном одбору те иницијативе.[5]
Дипломирала је 2012. године на Стенфорд универзитету (Програм „Развој, демократија и владавина права” којим је председавао Френсис Фукујама).[1]
Тренутно живи и ради у Њујорку на позицији Извршне потпредседнице на Институту Исток-Запад задужена за глобалне комуникације [6] Пре тога је радила као извршна директорка Српске асоцијације менаџера,[2] и извршна директорка Америчке привредне коморе у Србији.[1]
Лични живот уреди
Има две кћерке - Лизу (рођену 1990. године) и Хану (рођену 1996. године)[2].
Филмографија уреди
| Год. | Назив | Улога |
|---|---|---|
| 1979. | Национална класа | Сенка |
| 1980. | Осам кила среће | Јеђупка |
| 1985. | Шест дана јуна | |
| 1986. | Лијепе жене пролазе кроз град |
Награде и признања уреди
- Награда „Meritorious Honor” Државног секретаријата САД[1]
- Награда „Жена године у Србији”[1]
- Награда „Лидер у пословном окружењу Србије за 2015. годину”[1]
- Награда „Најбољи менаџер у југоисточној и централној Европи”[1]
- Награда „Капетан Миша Антанасијевић” из 2011. године у издању Српске асоцијације менаџера.[4]
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е ж „Maja Piscevic”. www.eastwest.ngo (на језику: енглески). EastWest Institute. Приступљено 5. 8. 2018.
- ^ а б в г д ђ е ж „Maja Piščević, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera - Senka izabrala teži put”. www.ekapija.com. ekapija. Приступљено 5. 8. 2018.
- ^ а б в г д „Senka uspešna advokatica”. Press Online (на језику: српски). Архивирано из оригинала 05. 08. 2018. г. Приступљено 5. 8. 2018.
- ^ а б „Senka u Američkoj komori”. Dnevni list Danas (на језику: српски). 10. 12. 2014. Приступљено 5. 8. 2018.
- ^ „Архивирана копија”. summit100.org. Архивирано из оригинала 04. 05. 2021. г. Приступљено 5. 8. 2018.
- ^ Piščević, Maja. „Njujork - grad prevarenih očekivanja (1. deo) - Život”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 5. 8. 2018.
- ^ „Maja Piščević - Kolumnista”. Nedeljnik. Архивирано из оригинала 05. 08. 2018. г. Приступљено 5. 8. 2018.
Спољашње везе уреди
- Маја Лалевић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Маја Лалевић - Филмска банка
- Интервју са Мајом Лалевић, дневни лист "Press", 27. март 2010. Архивирано на сајту Wayback Machine (29. март 2010)
