Мајдан (Горњи Милановац)

Мајдан
Мајдан;
	Црква Свете Тројице
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2011.	419
Географске карактеристике
Координате	44° 06′ С; 20° 30′ И / 44.1° С; 20.5° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	501 m
	Мајдан Мајдан на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	32313
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Мајдан је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 419 становника.

Општи подаци

Мајдан је удаљен 7 км од Горњег Милановца. Налази се на надморској висини од 360 до 620 м и на површини од 3.358 ха.^[1] Село се простире са обе стране магистралног пута М-21 (Ибарска магистрала). На северу захвата обронке Рудника. У селу ради четворогодишња основна школа почев од 1850. године. Село има и православну цркву посвећену Светој Тројици, која је саграђена 1891. од камена надгробних споменика, на месту где је до тада била дрвена црква.^[2]

Сеоске литије су на прве Тројице.^[2] Сеоски вашари се одржавају на Петровдан и Преображење.^[1]

У атару Мајдана се на магистрали често догађају саобраћајне несреће са фаталним исходом, највероватније због чињенице да је пут са благим кривинама, али непрегледан, што зна да завара возаче.^[3]^[4]^[5]

Ибарска магистрала

У селу постоји фудбалски клуб ФК Мајдан, који игра у општинској лиги.^[6]

Историја

Мајдан је насеље које потиче најкасније из турског доба (према имену),^[7] али је могуће да се на овом месту, које је врло погодно за живот и блиско данашњем Руднику, и раније налазило још и веће насеље, односно да је Мајдан заправо место где се налазио средњовековни Рудник.^[8] Мајдан је све до 1815. био део Рудника,^[2] а о његовој историји сведоче и бројни проналасци старог новца и накита.^[2]

Опште је предање да је у засеоку Красојевићи живео Павле Орловић, средњовековни велможа и јунак.^[2] До скора (писано 1955) постојала је кула која је сматрана његовом, а данас од ње постоје само темељи. Старији људи су памтили да је имала два спрата.^[2]

Прича се да је у Мајдану била варош Сребреница из које је у Косовски бој пошло 200 сабаља.^[2] То је врло могуће, с обзиром да у непосредној близини села извире истоимена река, али је такође могуће и то да се под појмом „Мајдана” (тј. Рудника) у средњем веку подразумевала и већа област, која је допирала све до Љубичевца на истоку, у коме се налазе остаци средњовековног града Рудничке Сребрнице. Постоји и тврдња да је ових 200 ратника кренуло управо под командом Павла Орловића.^[9]

По предању је у Мајдану сахрањен деспот Ђурађ Бранковић, заједно са својом женом, Проклетом Јерином, а били су сахрањени на месту Јелен-камен (или Јелин-камен), поред Рудничке реке.^[2] Ово место до данас није пронађено, а према описима положаја Јелен-камена, то место се сада налази испод бране флотационог језера које се налази у саставу рудника олова и цинка.

Једно време Мајдан је био седиште црногорског среза, рудничког округа. У селу и данас живи велики број легенди и предања из историје овог села пре и за време боја на Косову пољу 1389. године, из времена Првог и Другог српског устанка.^[1]

У Мајдану је рођен 15. јула 1912. године Бранко Јелић, син Ђорђа и Крстине Јелић, (прадеда, по мајци, чувене новозеландске певачице и текстописца Еле Марије Лани Јелић О'конор - уметничко име Лорде, а деда, по оцу Ђорђу, Лордине мајке Соње Јелић О'конор, новозеландске песникиње) који је био члан посаде 102. ескадриле Шестог авијацијског ловачког пука Краљевине Југославије, која је 6. априла 1941. године бранила Београд и изгинула код Прешева,где јој је подигнут споменик.

У Мајдану је заробљен један од првих немачких тенкова које су устаници заробили у Другом светском рату. Овде је живео четнички капетан Славко Цветић (1916 – 1942) кога су Немци обесили, а 1986. му је подигнут споменик.^[10]

Овде се налазе Крајпуташ Стевану Божовићу у Мајдану, Усамљени надгробник у Мајдану, засеок Рапшинци и Крајпуташи Сими и Јовану Петровићу у Мајдану.

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 246 ратника. Погинуло их је 124 а 122 је преживело.^[1]

Археолошка налазишта

С обзиром на своју бурну и богату историју, Мајдан обилује остацима из давних времена. Поред поменуте куле Орловића Павла, у Мајдану постоје и остаци неколико црквица, старих гробаља (народ их зове грчка и маџарска гробља), као и утврђења.^[9] Најбоље је очувано утврђење на Градини, за које се не зна тачна намена и период у коме је коришћено, али се претпоставља да је било активно најкасније у доба српске деспотовине.^[9]

У селу постоје остаци (само темељи) неколико средњовековних цркава. Средином 20. века су у Мајдану пронађена два прстена, један са грбом Бранковића, а други са грбом Николе Косијера.^[11] У долини Јазинског потока, испод утврђења на Градини, налазе се остаци неколико цркава.^[9]

У засеоку Красојевци, јужно испод Цвијићевог врха, налазили су се темељи црквице који су недавно уништени због градње сеоског пута.^[9]

Галерија

Домаћинство из 19. века у Мајдану
Стара кућа 44° 06′ 42″ N 20° 28′ 04″ E / 44.11167° С; 20.46778° И / 44.11167; 20.46778
Чардак из 1771. у Мајдану 44° 6′ 32.10″ N 20° 28′ 5.10″ E / 44.1089167° С; 20.4680833° И / 44.1089167; 20.4680833
Спомен плоча на чардаку
Двориште 44° 5′ 46.82″ N 20° 29′ 34.97″ E / 44.0963389° С; 20.4930472° И / 44.0963389; 20.4930472
Мајданска црква 44° 5′ 43.52″ N 20° 29′ 33.38″ E / 44.0954222° С; 20.4926056° И / 44.0954222; 20.4926056
Старо домаћинство 44° 05′ 59″ С; 20° 30′ 15″ И / 44.099768° С; 20.504194° И / 44.099768; 20.504194
Стара трафо станица 44° 05′ 58″ С; 20° 30′ 28″ И / 44.099357° С; 20.507661° И / 44.099357; 20.507661
Пут за Црквине
Стари надгробни споменик

Демографија

У пописима село је имало: 1910. године 1.133, 1921. године 909 а 2002. године 518 становника.^[1]

У насељу Мајдан живи 436 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (43,9 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 167 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[12]
Година	Становника
1948.	1.083
1953.	1.118
1961.	1.123
1971.	886
1981.	784
1991.	597	595
2002.	513	516
2011.	419

Етнички састав према попису из 2002.‍^[13]

Срби	505	98,44%
Црногорци	2	0,38%
непознато	3	0,58%

Становништво према полу и старости^[14]


	м	ж
?	5	2
80+	4	10
75—79	9	15
70—74	21	22
65—69	19	22
60—64	20	17
55—59	10	9
50—54	28	25
45—49	16	25
40—44	19	12
35—39	11	13
30—34	16	10
25—29	24	16
20—24	12	16
15—19	14	9
10—14	15	14
5—9	7	12
0—4	7	7
Просек :	43,9	46,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	190	223	251	216	227	187	167

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	29	48	32	19	23	11	5	0	0	0	3,07

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	228	73	134	13	8
Женски	223	36	134	48	5
УКУПНО	451	109	268	61	13

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	119	11	0	35	28
Женски	80	16	0	3	31
УКУПНО	199	27	0	38	59
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	3	7	2	16
Женски	1	0	8	6	1
УКУПНО	2	3	15	8	17
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	6	1	4	1
Женски	0	2	1	4	6
УКУПНО	0	8	2	8	7
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	3
Женски	0	0	0	1
УКУПНО	1	0	0	4

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 295.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж Миленко С. Филиповић: Насеља и порекло становништва Таковског среза, САНУ, Графика ТМ, Горњи Милановац, репринт 1997.
^ Знакови смрти на Ибарској
^ „Повређен Веља Илић”. Архивирано из оригинала 08. 12. 2014. г. Приступљено 02. 06. 2013.
^ Владимир Цвијан доживео удес код Мајдана
^ ФК Мајдан резултати
^ „Мајдански портал”. Архивирано из оригинала 01. 03. 2013. г. Приступљено 02. 06. 2013.
^ „ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС, књ. LVIII (2009), pp. 43–62; Владета ПЕТРОВИЋ, Дејан БУЛИЋ: Историјски институт, Београд, ПРОБЛЕМ УБИКАЦИЈЕ СРЕДЊОВЕКОВНОГ РУДНИКА” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 02. 2014. г. Приступљено 02. 06. 2013.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Александар Дамјановић, Упознај Рудник и Таковски крај, ISBN 978-86-84093-06-8
^ Четник коме су партизани подигли споменик („Политика”, 22. јун 2016)
^ Деспотово злато
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[:02-1] а ^б ^в ^г ^д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 295.

[npsrts-2] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж Миленко С. Филиповић: Насеља и порекло становништва Таковског среза, САНУ, Графика ТМ, Горњи Милановац, репринт 1997.

[3] Знакови смрти на Ибарској

[4] „Повређен Веља Илић”. Архивирано из оригинала 08. 12. 2014. г. Приступљено 02. 06. 2013.

[5] Владимир Цвијан доживео удес код Мајдана

[6] ФК Мајдан резултати

[7] „Мајдански портал”. Архивирано из оригинала 01. 03. 2013. г. Приступљено 02. 06. 2013.

[8] „ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС, књ. LVIII (2009), pp. 43–62; Владета ПЕТРОВИЋ, Дејан БУЛИЋ: Историјски институт, Београд, ПРОБЛЕМ УБИКАЦИЈЕ СРЕДЊОВЕКОВНОГ РУДНИКА” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 02. 2014. г. Приступљено 02. 06. 2013.

[vodic-9] а ^б ^в ^г ^д Александар Дамјановић, Упознај Рудник и Таковски крај, ISBN 978-86-84093-06-8

[10] Четник коме су партизани подигли споменик („Политика”, 22. јун 2016)

[11] Деспотово злато

[12] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[13] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[14] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]