Мајдан (Горњи Милановац)

За другу употребу, погледајте страницу Мајдан.

Мајдан је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 419 становника.

Мајдан
20130802 154728 0114 Majdan.jpg
Домаћинство из 19. века у Мајдану
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 419
Географске карактеристике
Координате44° 06′ СГШ; 20° 30′ ИГД / 44.1° СГШ; 20.5° ИГД / 44.1; 20.5
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина501 м
Мајдан на мапи Србије
Мајдан
Мајдан
Мајдан на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број32313
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Општи подациУреди

Мајдан је удаљен 7 км од Горњег Милановца. Налази се на надморској висини од 360 до 620 м и на површини од 3.358 ха.[1] Село се простире са обе стране магистралног пута М-21 (Ибарска магистрала). На северу захвата обронке Рудника. У селу ради четворогодишња основна школа почев од 1850. године. Село има и православну цркву посвећену Светој Тројици, која је саграђена 1891. од камена надгробних споменика, на месту где је до тада била дрвена црква.[2]

Сеоске литије су на прве Тројице.[2] Сеоски вашари се одржавају на Петровдан и Преображење.[1]

У атару Мајдана се на магистрали често догађају саобраћајне несреће са фаталним исходом, највероватније због чињенице да је пут са благим кривинама, али непрегледан, што зна да завара возаче.[3][4][5]

У селу постоји фудбалски клуб ФК Мајдан, који игра у општинској лиги.[6]

ИсторијаУреди

Мајдан је насеље које потиче најкасније из турског доба (према имену),[7] али је могуће да се на овом месту, које је врло погодно за живот и блиско данашњем Руднику, и раније налазило још и веће насеље, односно да је Мајдан заправо место где се налазио средњовековни Рудник.[8] Мајдан је све до 1815. био део Рудника,[2] а о његовој историји сведоче и бројни проналасци старог новца и накита.[2]

Опште је предање да је у засеоку Красојевићи живео Павле Орловић, средњовековни велможа и јунак.[2] До скора (писано 1955) постојала је кула која је сматрана његовом, а данас од ње постоје само темељи. Старији људи су памтили да је имала два спрата.[2]

Прича се да је у Мајдану била варош Сребреница из које је у Косовски бој пошло 200 сабаља.[2] То је врло могуће, с обзиром да у непосредној близини села извире истоимена река, али је такође могуће и то да се под појмом „Мајдана” (тј. Рудника) у средњем веку подразумевала и већа област, која је допирала све до Љубичевца на истоку, у коме се налазе остаци средњовековног града Рудничке Сребрнице. Постоји и тврдња да је ових 200 ратника кренуло управо под командом Павла Орловића.[9]

По предању је у Мајдану сахрањен деспот Ђурађ Бранковић, заједно са својом женом, Проклетом Јерином, а били су сахрањени на месту Јелен-камен (или Јелин-камен), поред Рудничке реке.[2] Ово место до данас није пронађено, а према описима положаја Јелен-камена, то место се сада налази испод бране флотационог језера које се налази у саставу рудника олова и цинка.

Једно време Мајдан је био седиште црногорског среза, рудничког округа. У селу и данас живи велики број легенди и предања из историје овог села пре и за време боја на Косову пољу 1389. године, из времена Првог и Другог српског устанка.[1]

У Мајдану је рођен 15. јула 1912. године Бранко Јелић, син Ђорђа и Крстине Јелић, (прадеда, по мајци, чувене новозеландске певачице и текстописца Еле Марије Лани Јелић О'конор - уметничко име Лорде, а деда, по оцу Ђорђу, Лордине мајке Соње Јелић О'конор, новозеландске песникиње) који је био члан посаде 102. ескадриле Шестог авијацијског ловачког пука Краљевине Југославије, која је 6. априла 1941. године бранила Београд и изгинула код Прешева,где јој је подигнут споменик.

У Мајдану је заробљен један од првих немачких тенкова које су устаници заробили у Другом светском рату. Овде је живео четнички капетан Славко Цветић (19161942) кога су Немци обесили, а 1986. му је подигнут споменик.[10]

Овде се налазе Крајпуташ Стевану Божовићу у Мајдану, Усамљени надгробник у Мајдану, засеок Рапшинци и Крајпуташи Сими и Јовану Петровићу у Мајдану.

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 246 ратника. Погинуло их је 124 а 122 је преживело.[1]

Археолошка налазиштаУреди

С обзиром на своју бурну и богату историју, Мајдан обилује остацима из давних времена. Поред поменуте куле Орловића Павла, у Мајдану постоје и остаци неколико црквица, старих гробаља (народ их зове грчка и маџарска гробља), као и утврђења.[9] Најбоље је очувано утврђење на Градини, за које се не зна тачна намена и период у коме је коришћено, али се претпоставља да је било активно најкасније у доба српске деспотовине.[9]

У селу постоје остаци (само темељи) неколико средњовековних цркава. Средином 20. века су у Мајдану пронађена два прстена, један са грбом Бранковића, а други са грбом Николе Косијера.[11] У долини Јазинског потока, испод утврђења на Градини, налазе се остаци неколико цркава.[9]

У засеоку Красојевци, јужно испод Цвијићевог врха, налазили су се темељи црквице који су недавно уништени због градње сеоског пута.[9]

ГалеријаУреди

ДемографијаУреди

У пописима село је имало: 1910. године 1.133, 1921. године 909 а 2002. године 518 становника.[1]

У насељу Мајдан живи 436 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (43,9 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 167 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[12]
Година Становника
1948. 1.083
1953. 1.118
1961. 1.123
1971. 886
1981. 784
1991. 597 595
2002. 513 516
2011. 419
Етнички састав према попису из 2002.[13]
Срби
  
505 98,44%
Црногорци
  
2 0,38%
непознато
  
3 0,58%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 295. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж Миленко С. Филиповић: Насеља и порекло становништва Таковског среза, САНУ, Графика ТМ, Горњи Милановац, репринт 1997.
  3. ^ Знакови смрти на Ибарској
  4. ^ Повређен Веља Илић
  5. ^ Владимир Цвијан доживео удес код Мајдана
  6. ^ ФК Мајдан резултати
  7. ^ „Мајдански портал”. Архивирано из оригинала на датум 01. 03. 2013. Приступљено 02. 06. 2013. 
  8. ^ „ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС, књ. LVIII (2009) pp. 43-62; Владета ПЕТРОВИЋ, Дејан БУЛИЋ: Историјски институт, Београд, ПРОБЛЕМ УБИКАЦИЈЕ СРЕДЊОВЕКОВНОГ РУДНИКА (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 02. 2014. Приступљено 02. 06. 2013. 
  9. ^ а б в г д Александар Дамјановић, Упознај Рудник и Таковски крај, ISBN 978-86-84093-06-8
  10. ^ Четник коме су партизани подигли споменик („Политика”, 22. јун 2016)
  11. ^ Деспотово злато
  12. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  13. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  14. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди