Мајевица
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Мајевица је једна од најпознатијих севернобалканских планина у Републици Српској, БиХ. Спада у ниже планине, флишно-рудне Динариде, са динарским правцем пружања (сз.-ји.) у дужини око 60 km. Највиши јој је део врх Столице (916 m надм. висине, са ТВ релејом срушеним 1995. у НАТО бомбардовању). Остала узвишења су нижа од 900 m - Музељска коса 898 m, Међедник 843 m, Окресаница 815 m. Мајевица чини развође између сливова Саве, Дрине, и Спрече, одваја Семберију од Спречког поља. Планинско језгро је од старих магматских (рудоносних) стена, од серпентина и туфита, који избијају на површину, изнад терцијарног покривача плутонско-вулканске масе. Планина је знатним делом изграђена и од еоценског флиша, а заступљени су и горњокредни и олигоценски седименти, такође и неогене (миоценске и плиоценске) стене панонског мора. То море је покривало Мајевицу; планина је била једно од острва јужнопанонског архипелага (као и Фрушка гора, Цер, Влашић, шумадијске планине). Мајевица је хидрографски чвор; Њене воде отичу ка Сави (река Тиња, која лучно обилази Мајевицу, Брка, Гњица), Дрини (Сапна, Тавна, Модран-Јања) и Спречи (река Јала).
Мајевица | |
---|---|
![]() Поглед на коп рудника „Угљевик“ и брда Мајевице из села Тобут | |
Географске карактеристике | |
Највиша тачка | Столице |
Ндм. висина | 916 m |
Координате | 44° 33′ 51″ С; 18° 49′ 39″ И / 44.5641648° С; 18.8274904° И Координате: 44° 33′ 51″ С; 18° 49′ 39″ И / 44.5641648° С; 18.8274904° И |
Географија | |
Државе | ![]() |

Мајевица је рудоносна. У њеном подножју има угља (назив места - Угљевик), камене соли (као у суседном Тузланском басену), кварца (за индустрију стакла). У међуратном периоду у подгорини планине вађена је и нафта. У планини избијају термо-минералне воде код Прибоја и Кисељака-Јасенице. Планина је препрека везама суседних микрорегија, али са добрим саобраћајницама. Јужним подножјем води пруга нормалног колосека Зворник - Тузла - Добој, а западним подножјем пруга Брчко-Бановићи. Поред пруге јужним подножјем Мајевице води асфалтни пут Тузла - Цапарде - Зворник, а преко планине путеви: Тузла - Прибој - Бијељина, Тузла - Лопаре - Брчко и др.
Галерија мјеста и знаменитости на МајевициУреди
Црква у селу Прибој на Мајевици.
Џамија и остаци средњовјековне тврђаве у Теочаку.
Манастир Тавна на Мајевици.
Угљевик, поглед на улицу Српске Слоге.
Спомен обиљежје у Горњој Трнови, на мјесту на коме је била родна кућа Филипа Вишњића.
Пећина Шупља стијена у селу Крћина, општина Угљевик.
Језеро Снијежница.
Заштита природних добараУреди
Просторним планом Републике Српске до 2025. године планирано је повећање укупне површине под заштитом кроз проглашење нових заштићених подручја, према приједлогу Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа. Тим документом планирано је проглашење Парка природе Мајевица на територији општина Бијељина, Угљевик, Лопаре и Зворник, са категоријом VI a по IUCN класификацији.
ЛитератураУреди
- Проф. др. Јован Марковић, Географске регије Републике Српске, Београд, 1996. године, Бијељина, 1997. године.
- Академик Миленко С. Филиповића, „Мајевица – с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба“ издата 1969. године.