Отворите главни мени

Мајевица је једна од најпознатијих севернобалканских планина у Републици Српској, БиХ. Спада у ниже планине, флишно-рудне Динариде, са динарским правцем пружања (сз.-ји.) у дужини око 60 km. Највиши јој је део врх Столице (916 m надм. висине, са ТВ релејом (срушен 1995. у НАТО бомбардовању)). Остала узвишења су нижа од 900 m - Музељска коса 898 m, Међедник 843 m, Окресаница 815 m. Мајевица чини развође између сливова Саве, Дрине, и Спрече, одваја Семберију од Спречког поља. Планинско језгро је од старих магматских (рудоносних) стена, од серпентина и туфита, који избијају на површину, изнад терцијарног покривача плутонско-вулканске масе. Планина је знатним делом изграђена и од еоценског флиша, а заступљени су и горњокредни и олигоценски седименти, такође и неогене (миоценске и плиоценске) стене панонског мора. То море је покривало Мајевицу; планина је била једно од острва јужнопанонског архипелага (као и Фрушка гора, Цер, Влашић, шумадијске планине). Мајевица је хидрографски чвор; Њене воде отичу ка Сави (река Тиња, која лучно обилази Мајевицу, Брка, Гњица), Дрини (Сапна, Тавна, Модран-Јања) и Спречи (река Јала).

Мајевица
Majevica-LovackaCeka-Kop-panorama.jpg
Поглед на коп рудника „Угљевик“ и брда Мајевице из села Тобут
Географске карактеристике
Координате44°33′51″ СГШ; 18°49′39″ ИГД / 44.5641648° СГШ; 18.8274904° ИГД / 44.5641648; 18.8274904 Координате: 44°33′51″ СГШ; 18°49′39″ ИГД / 44.5641648° СГШ; 18.8274904° ИГД / 44.5641648; 18.8274904
Географија
Мајевица на мапи Босне и Херцеговине
Мајевица
Мајевица
Излетиште Вива Натура на врху Бусија, у селу Подгора
Остаци средњовјековног утврђења Јаблан град

Мајевица је рудоносна. У њеном подножју има угља (назив места - Угљевик), камене соли (као у суседном Тузланском басену), кварца (за индустрију стакла). У међуратном периоду у подгорини планине вађена је и нафта. У планини избијају термо-минералне воде код Прибоја и Кисељака-Јасенице. Планина је препрека везама суседних микрорегија, али са добрим саобраћајницама. Јужним подножјем води пруга нормалног колосека Зворник - Тузла - Добој, а западним подножјем пруга Брчко-Бановићи. Поред пруге јужним подножјем Мајевице води асфалтни пут Тузла-Цапарде-Зворник, а преко планине путеви: Тузла - Прибој - Бијељина, Тузла - Лопаре - Брчко и др.


Галерија мјеста и знаменитости на МајевициУреди

Заштита природних добараУреди

Просторним планом Републике Српске до 2025. године планирано је повећање укупне површине под заштитом кроз проглашење нових заштићених подручја, према приједлогу Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа. Тим документом планирано је проглашење Парка природе Мајевица на територији општина Бијељина, Угљевик, Лопаре и Зворник, са категоријом VI a по IUCN класификацији.

ЛитератураУреди

  • Проф. др. Јован Марковић, Географске регије Републике Српске, Београд, 1996. године, Бијељина, 1997. године.
  • Академик Миленко С. Филиповића, „Мајевица – с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба“ издата 1969. године.