Мајка Србија

Мајка Србија, Српска мајка или Мајка свих Срба,[1] национална је персонификација Србије, националне државе Срба. Кориштена је као метафоричка мајка свих Срба.[1] Српски национални митови и пјесме стално дозивају Мајку Србију.[2]

„Мати Србија и син Србин”, литографија из 19. вијека

Територије насељене Србима изван Србије могу бити представљене као дјеца Мајке Србије.[3] Србија може да се опише као ћерка Мајке Србије, заједно са осталим српским територијама, као у пјесми Драгослава Кнежевића Српско јато: „Млађа сестра од старије Црне Горе и Србије. И у миру и у рату Крајина ће српском јату”.[4]

ИсторијаУреди

 
„Избављење Србије” (њем. Befreites Serbien), приказана Мајка Србије ослобођења из ланаца од стране Хабзбурга, романтичарски рад Јосефа Георга Мансфелда (1763—1817) поводом Хабзбуршке окупације Србије (1788—1792)

19. вијекУреди

Доситеј Обрадовић (1739—1811) често помиње Мајку Србију у својим радовима.[5] Концепт и термин се користе у многим патриотским пјесмама, као што су Востани Сербије, Ој Србијо, мила мати, Ој Србијо мати итд.

Нишки комитет су 24. фебуара 1874. године основали локални угледни грађани. Православни свештеник Петар Икономовић извршио је заклетву завереника на часном крсту и Јеванђељу, подсјећајући на збор у Орашцу (1804).[6] Рекао је:

Други свјетски ратУреди

 
Пропагандни постер Владе народног спаса Милана Недића. На постеру је приказана Српкиња која је побјегла из НДХ. Милан Недић је приказан као „Српска мајка” која штити Србе и брине за њих.[8]

Пропаганда мерионетске власти у Србији, Влада народног спаса, укључивала је промоцију Милана Недића као „Српске мајке”, тврдећи да се бринуо и штитио Србе.[8]

Југословенски ратовиУреди

Израз је кориштен током југословенских ратова, а односио се на дјецу Мајке Србије на западу (изван Србије и Црне Горе) тј. на Републику Српксу Крајину и Републику Српску.

Милан Мартић, предсједник РСК, твдио је, након пада Крајине (операција Олуја), да су „људи сматрали да су били преварени и напуштени од Мајке Србије” јер није штитила РСК.[9]

УмјетностУреди

 
Статуа Мајка Србије на врху зграде Владе Србије
Статуе и скулптуре:
Пјесме:

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б Dubravka Žarkov; Kristen Ghodsee (13. 08. 2007). The Body of War: Media, Ethnicity, and Gender in the Break-up of Yugoslavia. Duke University Press. стр. 51—. ISBN 978-0-8223-9018-3. 
  2. ^ Renata Salecl (31. 01. 2002). The Spoils of Freedom: Psychoanalysis, Feminism and Ideology After the Fall of Socialism. Routledge. стр. 17—. ISBN 978-1-134-90612-3. 
  3. ^ Ivan Čolović (01. 2002). The Politics of Symbol in Serbia: Essays in Political Anthropology. C. Hurst & Co. Publishers. стр. 32—33, 52. ISBN 978-1-85065-556-5. 
  4. ^ НИН 1994, стр. 1994.
  5. ^ Petar Pijanović (2000). Život i delo Dositeja Obradovića: zbornik radova sa naučnog skupa Srpske akademije nauka i umetnosti održanog 15. i 16. decembra 1999. godine u Beogradu i 17. decembra 1999. godine u Sremskim Karlovcima. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 
  6. ^ Danica Milić (1983). Istorija Niša: Od najstarijih vremena do oslobođenja od Turaka 1878. godine. Gradina. стр. 298. 
  7. ^ Branibor Debeljković; Olivera Stefanović (2005). Old Serbian photography. Narodna biblioteka Srbije. стр. 165. 
  8. ^ а б Byford, Jovan (2013). „The willing bystanders: Dimitrije Ljotić, ‘Shield Collaboration’ and the destruction of Serbia’s Jews”. Ур.: Haynes, Rebecca; Rady, Martyn. In the Shadow of Hitler: Personalities of the Right in Central and Eastern Europe (на језику: енглески). Bloomsbury Academic. стр. 302. ISBN 978-1-78076-808-3. Приступљено 5. 7. 2022. 
  9. ^ Thomas Ambrosio (2001). Irredentism: Ethnic Conflict and International Politics. Greenwood Publishing Group. стр. 88—. ISBN 978-0-275-97260-8. 
  10. ^ NIN. nedeljne informativne novine. Politika. 1999. стр. 33. 
  11. ^ „Sele Majku Grcku i Majku Srbiju”. Politika. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди