Мајстор и Маргарита (филм)
Мајстор и Маргарита (итал. Il maestro e Margherita) је југословенско-италијански филм из 1972. године. Режирао га је Александар Петровић који је са Барбаром Алберти адаптирао сценарио по истоименом роману Михаила Булгакова.
| Мајстор и Маргарита | |
|---|---|
 ДВД омот | |
| Изворни наслов | Мајстор и Маргарита |
| Жанр | драма фантазија романтика |
| Режија | Александар Петровић |
| Сценарио | Александар Петровић Барбара Алберти по истоименом роману Михаила Булгакова |
| Продуцент | Ариго Коломбо |
| Главне улоге | Уго Тоњаци Мимси Фармер Ален Куни Велимир Бата Живојиновић Павле Вуисић Фабијан Шоваговић Љуба Тадић Ташко Начић Данило Бата Стојковић |
| Музика | Енио Мориконе |
| Сниматељ | Роберто Ђерарди |
| Монтажа | Михаило Илић |
| Продуцентска кућа | Дунав филм Euro International Film (EIA) |
| Година | 1972. |
| Трајање | 95 минута |
| Земља |  СФРЈ Италија |
| Језик | српски италијански |
| IMDb веза | |
Радња уреди
Радња филма се одвија у Москви, 1925. године. Писац Николај Максудов Маестро (у роману нема име, већ је само Маестро или Мајстор) је јавно осуђен од стране пролетерских писаца због драмског дела „Понтије Пилат“, а заказана премијера бива отказана. Пометњу у збивања уноси Сатана, са својим помоћницима. У најтежим тренуцима уз писца је Маргарета, жена коју воли.
Награде уреди
- Плакета Светог Марка, Венеција 1972.
- Награда Цудалк, Венеција 1972.
- Сребрни Хуго, Чикаго 1972.
- Велика златна арена, Пула 1972.
- Златна врата Пуле
- Златна арена за режију, Александар Петровић
- Златна арена за мушку улогу, Велимир Бата Живојиновић
- Златна арена за сценографију
Остала филмска дела уреди
Роман „Мајстор и Маргарита“ је био инспирација многим филмским и телевизијским редитељима. Исте године када је реализован Петровићев филм, Анджеј Вајда је режирао филмску драму о Понтију Пилату, а касније је снимљено још пет филмских дела по мотивима романа или делова романа.
Улоге уреди
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Уго Тоњаци | Николај Афанасијевич Максудов „Маестро“ |
| Ален Куни | Професор Воланд, Сатана |
| Мимси Фармер | Маргарета Николајевна |
| Павле Вуисић | Азазело, Сатанин слуга |
| Велимир Живојиновић | Коровјев, Сатанин слуга |
| Фабијан Шоваговић | Берлиоз, књижевник |
| Данило Бата Стојковић | Бобов |
| Љуба Тадић | Понтије Пилат |
| Ташко Начић | Римски, управник позоришта |
| Златко Мадунић | Оскар Даниловић |
| Фахро Коњхоџић | |
| Јанез Врховец | |
| Бранка Веселиновић | |
| Еуген Вербер | |
| Шандор Медве | |
| Васа Пантелић | |
| Александар Ђурић | |
| Анела Гојков | |
| Ева Рас | Возач трамваја |
| Бранислав Јеринић | Понтије Пилат (глас) |
| Бранко Плеша | Професор Воланд, Сатана (глас) |
Културно добро уреди
Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Мајстор и Маргарита".[1]
Референце уреди
- ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021.
Спољашње везе уреди
- Мајстор и Маргарита на сајту IMDb (језик: енглески)
- [1] Мајстор и Маргарита на http://filmovi.com
- [2] веб-сајт о роману и адаптацијама
