Маџапахит

империја која је постојала на острву Јава од 1293. до цирка 1500. године

Маџапахит, званично Империја Маџапахит или Маџапахитска империја (јав. ꦏꦫꦠꦺꦴꦤ꧀ꦩꦗꦥꦲꦶꦠ꧀ [Karaton Majapahit], инд. Kerajaan Majapahit; енгл. Majapahit Empire, шп. Imperio mayapajit), била је велика таласократска империја смештена на острву Јава (данас Индонезија). Постојала је од 1293. до 1527. године, а на врхунцу је била за време владавине махараџе Хајама Вурука (познат и као Раџасанагара, Па-та-на-па-на-ву или Батара Прабу)[4] — и то од 1350. до 1389. године, у златном веку Маџапахита који је обележила Вурукова експанзија широм југоистичне Азије. Вуруково достигнуће се такође приписује и његовом премијеру, махапатију Гаџа Мади (ц 1290—1364) који је Маџапахитом владао од 1336. до 1364. године.[5] Гаџа Мада је познат по заклетви Sumpah Palapa, у којој се зарекао да неће појести ништа што је зачињено све док не покори цео југоисточни архипелаг Нусантара и тако прошири Маџапахитску империју;[6] због овога се Мада у данашњој Индонезији сматра важним националним херојем.[7]

Империја Маџапахит
Karaton Majapahit · Kerajaan Majapahit
Застава
Застава
Грб Империје Маџапахит
Грб
Положај Империје Маџапахит на мапи Филипина
Територија утицаја Империје Маџапахит, према еулошкој поеми Нагаракретагама; појам овог јаванског приказа сматра се концептуалним[1]
Географија
Континент Азија
Регија Југоисточна Азија
Земља Индонезија
Главни град Маџапахит/Вилватикта
(данас АН Травулан)
77° 30′ S 112° 22′ E / 77.500° Ј; 112.367° И / -77.500; 112.367
Друштво
Службени језик
Примарни
Религија
Религија
Политика
Облик државе монархија
 Раџа
  1295—1309.

Раден Виџаја
 — 1498—1527. Гириндравардана
 — 1336—1364. Гаџа Мада (махапати)
Историја
Историјско доба класична антика
високи средњи век
 — Оснивање 10. новембар[2] 1293.
 — Укидање 1527.
Догађаји  
 — Коронација 10. новембар[2] 1293.
 — Вурукова експанзија
13501389
 — Окупација Демака
1527
Географске и друге карактеристике
Валута
Земље претходнице и наследнице
Империје Маџапахит
Претходнице: Наследнице:
Сингасари Султанат Демак
Краљевство Бали
Остало
Данас део

Према епској еулошкој поеми Нагаракр(е)тагама (јав. Nagarakr(e)tagama, Desawarñana) из 1365. године, која описује пад Маџапахита и владавину Хајама Вурука, наводи се да се империја Маџапахит састојала из 98 трибутарних држава и простирала од Суматре до Нове Гвинеје;[8][9] сматра се да је територија обухватала просторе данашње Индонезије, Сингапура, Малезије, Брунеја, јужног Тајланда, архипелага Сулу, Филипина и Источног Тимора, мада је истинска природа сфере утицаја Маџапахитске империје и дан-данас предмет проучавања многих историчара.[10][11]

Маџапахит је била једна од последњих великих империја источноазијског региона и сматра се највећом и најмоћнијом империјом у историји Индонезије и југоисточне Азије. Понекад се помиње као претеча савремене независне и признате државе Индонезије.[12][13] Утицај Маџапахита сеже ван граница територије савремене Републике Индонезије и проучава се у многобројним научним круговима.[14][15]

Теракота која се чува у Травуланском музеју у Источној Јави верује се да осликава лице славног махапатија Гаџа Маде
Модел маџапахитског брода (jong) којим се трговало и развијала империја; у БИ музеју у Џакарта
Експанзија Маџапахита почела је на данашњем локалитету Травулан у 13. веку, а након што се проширио по целом индонезијском архипелагу потрајала је до почетка 16. века
Језгро и провинције (Mancanagara) Маџапахита у источним и централним деловима Јаве
Врингин лаванг из 14. века, 15,5-метарски расцепљени пролаз од црвене цигле у Травулану
16,5-метарски пролаз Баџанг рату у Травулану игграђен је у 14. веку у стилу падуракса
Храм Канди џабунг у Пајтону (Проболинго, Источна Јава) потиче из периода Маџапахита
Генеалошки дијаграм династије Раџаса, краљевске породице која је владала Маџапахитом и његовом претечом Сингасаријем више од 300 година; сами владари су истакнути тамнијом бојом, са назначеним периодом владавине [чисту .svg верзију слике погледајте овде јер се другде не рендерује исправно]
Грациозна 9,2 cm висока Бидадари Маџапахит, златна небеска апсара (нимфа) у маџапахитском стилу; савршено описује Маџапахит као „златни век” целог архипелага
Маџапахитска касица-прасица у теракоти Травулана (Источна Јава); потиче из 14. или 15. века и за разлику од Бидадари која је део приватне колекције чува се у Националном музеју Индонезије у престоници Џакарти
Пар андезитних стражара/чувара из Источне Јаве (Индонезија); датирају из ц 1300—1400. године, а стајали би на улазу у хинду храмове у Маџапахитској империји; тренутно су изложени у Музеју азијске уметности у Сан Франциску (Калифорнија)
Статуа хинду богиње Парвати, животне сапутнице Шиве; исклесана је Трибуваноттунгадеви, маџапахитска краљица (1328—1350), а статуа потиче из храма Римби у Источној Јави и датира из ц14. века


Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Hall, D. G. E. (1965). „Problems of Indonesian Historiography”. Pacific Affairs. 38 (3/4): 353. JSTOR 2754037. doi:10.2307/2754037. 
  2. ^ а б Thamrin, Mahandis Y. (10. новембар 2013). „10 November, Hari Berdirinya Majapahit”. National Geographic Indonesia. Архивирано из оригинала на датум 26. 05. 2015. Приступљено 19. новембар 2016. 
  3. ^ Ooi, Keat Gin, ур. (2004). Southeast Asia: a historical encyclopedia, from Angkor Wat to East Timor. I, II, III. Santa Barbara: ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-770-2. OCLC 646857823. Приступљено 19. новембар 2016. 
  4. ^ Gerini, G. E. (јул 1905). „The Nagarakretagama List of Countries on the Indo-Chinese Mainland (Circâ 1380 A.D.)”. The Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland. Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland: 485—511. JSTOR 25210168. 
  5. ^ Cœdès, George (1968). The Indianized states of Southeast Asia. University of Hawaii Press. стр. 234, 239. ISBN 978-0-8248-0368-1. Приступљено 19. новембар 2016. 
  6. ^ Pradipta, Budya. „Sumpah Palapa Cikal Bakal Gagasan Nkri” (PDF). digilib.pnri.go.id. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 11. април 2008. Приступљено 19. новембар 2016. 
  7. ^ „Majapahit Story: The History of Gajah Mada”. eastjava.com. Приступљено 19. новембар 2016. 
  8. ^ Cribb, Robert (2013). Historical Atlas of Indonesia. Routledge. стр. 87. ISBN 978-1-136-78057-8. Приступљено 19. новембар 2016. 
  9. ^ „Majapahit Overseas Empire”. Digital Atlas of Indonesian History. Архивирано из оригинала на датум 08. 07. 2011. Приступљено 19. новембар 2016. 
  10. ^ Wood, Michael. „Chapter 2: Archaeology, National Histories, and National Borders in Southeast Asia”. The Borderlands of Southeast Asia (PDF). mercury.ethz.ch. стр. 36. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 05. 05. 2015. Приступљено 19. новембар 2016. 
  11. ^ Adam, Asvi Warman; Wolters, Oliver W.; Legge, John David; Mohamad, Goenawan Susatyo; McDivitt, James F.; Leinbach, Thomas R. „Indonesia: The Majapahit era”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 19. новембар 2016. 
  12. ^ Ricklefs, Merle Calvin (1993). A history of modern Indonesia since c. 1300 (II изд.). Stanford University Press / Macmillans. стр. 19. ISBN 978-0-8047-2195-0. 
  13. ^ Dewi, Sita W. (9. април 2013). „Tracing the glory of Majapahit”. The Jakarta Post. Приступљено 19. новембар 2016. 
  14. ^ Prapantja, Rakawi (1962). Java in the 14th Century, A Study in Cultural History: The Negara-Kertagama by Rakawi Prapanca of Majapahit, 1365 AD. 4. Превод: Pigeaud, Theodore Gauthier. The Hague: Martinus Nijhoff. стр. 29, 34. 
  15. ^ Resink, G. J. (1968). Indonesia's History Between the Myths: Essays in Legal History and Historical Theory. The Hague: W. van Hoeve. стр. 21. 

ЛитератураУреди

  • Huan, Ma (1970) [1433.]. Ying-yai Sheng-lan (瀛涯胜览): The Overall Survey of the Ocean's Shores. Hakluyt Society. Превод: Mills, J. V. G. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-01032-0. 
  • Miksic, John, ур. (1999). Ancient History. Indonesian Heritage Series. 1. Archipelago Press / Editions Didier Millet. ISBN 978-981-3018-26-6. 

Спољашње везеУреди

Координате: 77° 30′ 00″ S 112° 22′ 00″ E / 77.50000° Ј; 112.36667° И / -77.50000; 112.36667