Мегатренд универзитет

приватни универзитет у Београду

Мегатренд универзитет је приватни универзитет у Београду. Основан је 1989. године под називом Пословна школа Мегатренд, док касније мења име у Мегатренд универзитет.[3] Године 2015. променио је назив у Универзитет Џон Незбит, а 2017. име је поново промењено у Мегатренд универзитет.

Мегатренд универзитет
Бивше имеУниверзитет Џон Незбит (2015—2017)
Типприватни
Оснивање27. децембар 1989.; пре 34 године (1989-12-27)
РекторМића Јовановић[1]
Број студената449 (2022/23)[2]
ЛокацијаБеоград, Србија
44° 46′ 27″ С; 20° 28′ 23″ И / 44.7742983° С; 20.4731831° И / 44.7742983; 20.4731831
Веб-сајтwww.megatrend.edu.rs

Има негативну репутацију због низа контроверзи, као и тврдњи да је млин за дипломе, да је лажно рекламирао међународну универзитетску мрежу која не постоји, да је његова листа предавача лажна, као и да преувеличава број уписаних студената и друге статистике.[4][5][6][7] Крајем августа 2024. Министарство просвете Републике Србије је донело одлуку о одузимању дозволе за рад Мегатренд универзитету, али је она у септембру исте године поништена.[8]

Историја

уреди
 
Претходно седиште Мегатренд универзитета, 2022. продато Алфа БК универзитету

Пословна школа Мегатренд, која је основана у Београду 1989. године, била је претеча свих институција које чине садашњи Мегатренд универзитет.

Током 1991. године Пословна школа Мегатренд је заједно са Техничким факултетом у Бору увела уводни курс за дипломске студије менаџмента. Овај пројекат, који је био први овог типа у југоисточној Европи, финансијски је подржала Фондација Темпус Европске уније која је био посебно намењена развоју пословног образовања. Касније је Геоекономски факултет био први институт те врсте у региону. У јуну 2000. године Министарство високог образовања Србије одобрило је формирање Мегатренд универзитета примењених наука у Београду.[9]

Мегатренд универзитет је 2008. тврдио да има 26.000 уписаних студената, што га чини далеко најпопуларнијим приватним универзитетом у Србији.[10]

Мегатренд је 2011. године купио пословање пропалог Интернационалног универзитета у Бечу, стварајући Мегатренд интернационални универзитет у Бечу који није добио акредитацију пре неликвидности 2013. године.[11][12][13]

Универзитет Мегатренд је члан Евроазијског удружења за студије менаџмента, која организује годишње конференције у Европи и Азији на којима се расправља о економским и управљачким питањима, као и да промовише истраживање и издаваштво.

Савет Мегатренд универзитета је 2015. променио назив институције у Универзитет Џон Незбит[14] након што су се појавиле контроверзе око Мегатренд универзитета.[15] Име је поново промењено у Мегатренд универзитет 2017. године.[16]

Од 2019. године Мегатренд универзитет има 3.526 уписаних студената, што га чини четвртим највећим приватним универзитетом у Србији.[17] Међутим, након бројних контроверзи, 2022. године постаје универзитет с најмањим бројем уписаних студената у Србији.[2] Оснивач и власник Мегатренда Мића Јовановић је у новембру 2019. открио да је универзитет продат, наводно, за 56,1 милион евра Дејану Ђорђевићу, који води неоткривени конзорцијум немачких фондова, за који је Јовановић рекао да није сигуран да ли постоји.[18][19]

Универзитету је августа 2024. одузета дозвола за рад. Међутим у септембру исте године одлука Министарства је поништена те је Мегатренд универзитет наставио с радом.[20]

Организација

уреди

У саставу Мегатренд универзитета радили су следећи факултети:

Руководство

уреди
  • Проф. др Мића Јовановић, ректор Универзитета
  • Проф. др Драган Никодијевић, проректор за научноистраживачки рад
  • Проф. др Миливоје Павловић, проректор односе с јавношћу
  • Проф. др Слободан Пајовић, проректор за међународну сарадњу
  • Проф. др Драган Ђурђевић, проректор за наставу

Истакнути алумнисти

уреди
 
Тенисер Новак Ђоковић један је од бивших студената Мегатренда

Контроверзе

уреди

Дипломе

уреди

Група српских научника из Уједињеног Краљевства је оспорила оригиналност доктората који је на овом универзитету стекао министар унутрашњих послова Небојша Стефановић.[22] Након тога, Министарство просвете, науке и технолошког развоја је утврдило да је тврдња ректора овог универзитета Мића Јовановића да поседује докторат са Лондонске школе економије стечен 1983. године неистинита, услед чега је он поднео оставку 2014. године.[23] Јовановић се вратио на чело ове институције 2017. године.[24]

Споран је и процес нострификације дипломе основних студија Стефановића, који је студирао на Megatrend International Expert Consortium Limited предузећу регистрованом у Лондону (студије су се одвијале у Сава центру), а Факултет за пословне студије Мегатренда му је нострификовао диплому, иако је није издала академска институција.[25]

Продаја

уреди

Мића Јовановић је 27. новембра 2019. продао целокупни власнички удео у универзитету наводном конзорцијуму немачких фондова који представља Дејан Ђорђевић за 56,1 милион евра, наводећи као разлог петогодишњу негативну кампању у медијима против универзитета чији је врхунац документарни филм N1 телевизије „Мега дипломац” о студијама министра унутрашњих послова Небојше Стефановића и о неправилностима у пословању Мегатренда.[26] Међутим, N1 је објавио да руководство фонда који је купац Мегатренда не постоји и да су фотографије његових чланова на сајту фотографије модела, а да је фирма у Србији регистрована као друштво са ограниченом одговорношћу за канцеларијске услуге, увоз и извоз машина за копирање и трговину аутомобилима.[27]

Види још

уреди

Напомене

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Kadrovske promene na Megatrend univerzitetu, Mića Jovanović novi rektor”. Danas. 27. 5. 2019. Приступљено 1. 6. 2019. 
  2. ^ а б „Уписани студенти, 2022/2023. школска година”. stat.gov.rs (на језику: српски). Statistical Office of the Republic of Serbia. 26. 6. 2023. Приступљено 26. 6. 2023. 
  3. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2012-11-18. г. Приступљено 2012-11-08. 
  4. ^ Brownell, Ginnane (13. 12. 2013). „A Testing Time for Private Schools in Eastern Europe”. The New York Times. Приступљено 29. 11. 2019. 
  5. ^ Miletić, Natalija (13. 6. 2014). „Megatrendovi Potemkinovi univerziteti”. dw.com. Приступљено 29. 11. 2019. 
  6. ^ Miletić, Natalija (24. 9. 2019). „Megatrendova perionica diploma”. dw.com. Приступљено 29. 11. 2019. 
  7. ^ Santovac, Adam (26. 11. 2019). „Stefanović studirao "na fakultetu bez profesora", Megatrend mu priznao diplomu”. n1info.com. Архивирано из оригинала 28. 11. 2019. г. Приступљено 29. 11. 2019. 
  8. ^ „Megatrend izgubio dozvolu za rad”. Н1. Приступљено 5. 9. 2024. 
  9. ^ Radikic, Vasilije (2010). „A New Page in the History of Higher Education in Serbia” (PDF). Megatrend Review. 7 (2): 345—350. [мртва веза]
  10. ^ Gligorijević, Jovana; Jorgačević, Jelena (8. 10. 2009). „Od Surčina do "Singidunuma". vreme.com. Приступљено 1. 7. 2019. 
  11. ^ „International University Vienna”. Internet Archive. Архивирано из оригинала 19. 7. 2011. г. Приступљено 8. 4. 2015. 
  12. ^ „Jahresbericht 2013” (PDF). Wien: Die Agentur für Qualitätssicherung und Akkreditierung Austria (AQ Austria). мај 2014. Приступљено 8. 4. 2015. 
  13. ^ „Megatrend International University Vienna”. Internet Archive. Архивирано из оригинала 13. 6. 2013. г. Приступљено 8. 4. 2015. 
  14. ^ „Мегатренд променио име у Универзитет Џон Незбит”. Приступљено 7. 12. 2016. 
  15. ^ „Megatrend promenio ime u "Univerzitet Džon Nezbit". 25. 11. 2015. Приступљено 7. 12. 2016. 
  16. ^ „"Megatrend" opet postaje Megatrend”. Danas. 17. 10. 2017. Приступљено 13. 5. 2019. 
  17. ^ „Уписани студенти, 2018/2019. школска година” (PDF). stat.gov.rs. Statistical Office of the Republic of Serbia. 25. 6. 2019. Приступљено 30. 6. 2019. 
  18. ^ „Prodat Megatrend, Mića Jovanović odlazi iz Srbije”. 021.rs. 28. 11. 2019. Приступљено 28. 11. 2019. 
  19. ^ „N1: Mića Jovanović kazao da nije siguran da li kupci univerziteta Megatrend postoje”. danas.rs. Beta. 29. 11. 2019. Приступљено 29. 11. 2019. 
  20. ^ „РТС :: Друштво :: Министарство: "Мегатренду" одузета дозвола за рад”. rts.rs. Приступљено 2024-09-05. 
  21. ^ „Muamer El Gadafi (1942-2011)”. megatrend.edu.rs. Приступљено 10. септембар 2024. 
  22. ^ Грушић, Угљеша; Радељић, Бранислав; Томић, Слободан (01. 06. 2014). „Како до доктората? Лако! Случај министра Стефановића”. Пешчаник. Приступљено 12. 05. 2019. 
  23. ^ „Мића Јовановић дао отказ на Мегатренду”. РТС. 18. 06. 2014. Приступљено 25. 05. 2019. 
  24. ^ „"Мегатренд" вратио име”. Вечерње новости. 18. 10. 2017. Приступљено 16. 05. 2019. 
  25. ^ Сантовац, Адам (26. 11. 2019). „Стефановић студирао "на факултету без професора", Мегатренд му признао диплому”. Н1. Архивирано из оригинала 28. 11. 2019. г. Приступљено 29. 11. 2019. 
  26. ^ Бета; ФоНет (28. 11. 2019). „Мића Јовановић продао Мегатренд и сели се у Француску”. Данас. Приступљено 29. 11. 2019. 
  27. ^ Совиљ, Миодраг (29. 11. 2019). „Људи који су купили Мегатренд — не постоје, реч је о моделима са интернета”. Н1. Архивирано из оригинала 01. 12. 2019. г. Приступљено 29. 11. 2019. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди