Битка

(преусмерено са Мегдан)

Битка је судар наоружане војне јединице или групе у току рата, која има за циљ да порази и успостави доминацију над неком другом војном јединицом или групом.[5] Исход битке може бити пресудан за даљи ток рата, а каткад и за његов крај. Борбене радње током рата су радње које имају за циљ војно уништавање противнички убјеђених трупа. Борбе се изводе у оквиру операције. Више временски и територијално повезаних борби, као дио једне операције, називају се битка.

Overhead diagram of movement of forces at Battle of Waterloo
Британска (црвена) и француска (плава) војска започињу борбу у одлучујућој Бици код Ватерлоа,[1][2][3][4] са пруским снагама (сива) које долазе са североистока.

Војничка битка може бити копнена, поморска, ваздушна и комбинована. Правила настала на искуству стеченом у појединим биткама зову се стратегија и тактика.[6] Немачки стратег Карл фон Клаузевиц је изјавио да је „употреба битака... за постизање циља рата“[7] суштина стратегије.

Многе битке називају се у литератури именом стратегијских објеката око којих се битка водила (нпр. Московска, Стаљинградска, Берлинска и др.), а понекад се тај термин употребљава условно као Битка за рањенике, Битка за Атлантик, Битка за Берлин.

Карактеристике уреди

Дефинишућа карактеристика борбе као концепта у војној науци мењала се са варијацијама у организацији, ангажовању и технологији војних снага. Енглески војни историчар Џон Киган предложио је идеалну дефиницију битке као „нечега што се дешава између две војске што доводи до моралног, а затим физичког распада једне или друге“, али порекло и исходи битака се ретко могу тако уредно сумирати.[8] Битка у 20. и 21. веку се дефинише као борба између великих компоненти снага у војној кампањи, коришћена за постизање војних циљева.[9] Тамо где је трајање битке дуже од недељу дана, често се из разлога планирања назива операцијом. Битке се могу планирати, поспешивати или форсирати од стране једне стране када друга није у стању да се повуче из борбе.

Битка увек има за циљ постизање циља мисије употребом војне силе.[10] Победа у бици се постиже када једна од супротстављених страна примора другу да напусти своју мисију и преда своје снаге, разбије другу (тј. примора је да се повуче или је учини војно неефикасном за даља борбена дејства) или је уништи, што резултира њиховом смрћу или заробљавањем. Битка се може завршити Пировом победом, која на крају иде у прилог пораженој страни. Ако се у борби не постигне решење, то може довести до застоја. Сукоб у којем једна страна није вољна да донесе одлуку директном битком користећи конвенционално ратовање често постаје побуна.

До 19. века већина битака је била кратког трајања, а многе су трајале и по део дана. (Битка код Престона (1648), Битка нација (1813) и Битка код Гетисбурга (1863) биле су изузетне у трајању од три дана.) Ово је углавном било због потешкоћа у снабдевању армија на терену или извођењу ноћних операција. Средства за продужење битке обично су била опсадни рат. Побољшања у транспорту и нагли развој рововског ратовања, са његовом опсадном природом током Првог светског рата у 20. веку, продужили су трајање битака на дане и недеље.[10] Ово је створило захтев за ротацијом јединица како би се спречио замор од борбе, при чему је пожељно да трупе не остану у борбеној зони операција дуже од месец дана.

 
Фински војници Ратском путу[11][12] током Зимског рата.

Употреба термина „битка“ у војној историји довела је до његове злоупотребе када се говори о скоро свим размерама борби, посебно од стране стратешких снага које укључују стотине хиљада трупа које могу бити ангажоване у било којој бици у исто време (Битка код Лајпцига) или операције (Битка код Курска). Простор који битка заузима зависи од домета оружја бораца. „Битка“ у овом ширем смислу може бити дуготрајна и одвијати се на великом подручју, као у случају Битке за Британију или Битке за Атлантик. До појаве артиљерије и авиона, борбе су се водиле са обе стране на видику, ако не и на дохват руке. Дубина бојног поља је такође повећана у савременом ратовању укључивањем јединица за подршку у позадинским подручјима; снабдевање, артиљерија, медицинско особље итд. често бројчано надмашују борбене трупе на линији фронта.

Битке се састоје од мноштва појединачних борби, окршаја и малих сукоба и борци обично искушавају само мали део битке. За пешадију, можда постоји мало разлике између борбе као дела мањег препада или велике офанзиве, нити је вероватно да он предвиђа будући ток битке; мало британске пешадије која је прешла врх првог дана на Соми, 1. јула 1916, очекивало би да ће битка трајати пет месеци. Делови савезничке пешадије која је управо нанела тежак пораз Французима у Бици код Ватерлоа у потпуности су очекивали да ће морати да се поново боре следећег дана (у Бици код Вавра).

Референце уреди

  1. ^ „Battle of Waterloo – The Battles of Quatre-Bras and Ligny | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-01. 
  2. ^ „Battle of Waterloo – Opening moves”. National Army Museum. Приступљено 17. 4. 2020. 
  3. ^ Mark Simner (15. 5. 2015). An Illustrated Introduction to the Battle of Waterloo – Quatre Bras and Ligny. Amberley Publishing Limited. ISBN 978-1-4456-4667-1. 
  4. ^ Alasdair White. The Road to Waterloo: a concise history of the 1815 campaign. Academia. Приступљено 19. 4. 2020. 
  5. ^ p.65, Dupuy
  6. ^ p.10, Glantz
  7. ^ translation of part quote from pp. 77, Clausewitz
  8. ^ p.302, Keegan
  9. ^ pp. 65–71, Dupuy
  10. ^ а б p.67, Dupuy
  11. ^ Kulju, Mika (2007). Raatteen tie: Talvisodan pohjoinen sankaritarina (на језику: фински). Helsinki: Ajatus kirjat. ISBN 978-951-20-7218-7. 
  12. ^ Karttimo, Leo; Salminen, K. E. (1992). Rannikolta Raatteen tielle : sotaveteraanien haastatteluihin, sotapäiväkirjoihin sekä moniin muihin lähteisiin perustuva teos (на језику: фински). ISBN 952-90-3809-7. 

Литература уреди

  • Mark Simner (15. 5. 2015). An Illustrated Introduction to the Battle of Waterloo – Quatre Bras and Ligny. Amberley Publishing Limited. ISBN 978-1-4456-4667-1. 
  • von Clausewitz, Carl (1979). Hahlweg, Werner, ур. Bemerkungen über die reine und angewandte Strategie des Herrn von Bülow oder Kritik der darin enthaltenen Ansichten [Remarks on the Pure and Applied Strategy of Mr von Bülow or Criticism of the Views contained Therein] (на језику: немачки) (repr. Biblio Verlag изд.). Osnabrück: Verstreute kleine Schriften.  no isbn
  • Dupuy, Trevor Nevitt (1992). Understanding War: History and Theory of Combat. London: Leo Cooper. ISBN 0-85052-293-5. 
  • Glantz, David M.; Vuono, Carl E. (1991). Soviet Military Operational Art: In Pursuit of Deep Battle. Taylor & Francis. ISBN 0-7146-4077-8. 
  • Keegan, John (1976). The Face of Battle. London: Pimlico. ISBN 1-84413-748-1. 
  • Official Names of the Battles and Other Engagements Fought by the Military Forces of the British Empire During the Great War, 1914–1919, and the Third Afghan War, 1919 (Cmd 1138) (The Naval & Military Press, Uckfield изд.). London: HMSO. 1993 [1922]. ISBN 1-897632-06-1. 
  • Richardson, F. M.; Hunt, Sir Peter (Foreword) (1978). Fighting Spirit: A Study of Psychological Factors in War. London: Leo Cooper. ISBN 0-85052-236-6. 
  • Tucker, T. G. (1976). Etymological Dictionary of Latin. Chicago: Ares. ISBN 0-89005-172-0. 
  • „DOD - Battlespace Awareness defined”. Архивирано из оригинала 2008-06-18. г. Приступљено 2006-07-05. 
  • Matisek, Jahara; Jayamaha, Buddhika (2022). Old and New Battlespaces: Society, Military Power, and War. Lynne Rienner. ISBN 978-1-62637-996-1. 
  • Galeotti, Mark (2022). The Weaponisation of Everything: A Field Guide to the New Way of War. Yale University Press. 
  • Blackmore, T (2005). War X: Human Extensions in Battle-space. University of Toronto Press. ISBN 0-8020-8791-4. 
  • Galeotti, M (2022). The Weaponisation of Everything: A Field Guide to the New Way of War. Yale University Press. ISBN 978-0-300-25344-3. 
  • Matisek, J. and Jayamaha, B. (2022). Old and New Battlespaces: Society, Military Power, and War. Lynne Rienner. ISBN 978-1-62637-996-1.
  • Mitchell, W. (2013). Battle-space Agility 101. Royal Danish Defense College Publishing House. ISBN 978-87-7147-006-2.
  • Mitchell, W. (2013). Battle-space Agility 201.Royal Danish Defense College Publishing House. ISBN 978-87-7147-018-5.
  • Mitchell, W. (2012). Battle-space Intelligence. Royal Danish Defense College Publishing House. ISBN 978-87-987720-6-4.
  • Mitchell, W. (2012). Battle-space Agility in Helmand. Royal Danish Defense College Publishing House. ISBN 978-87-987720-5-7.
  • Mitchell, W. (2008). Comprehensive Approach Capacity Building.Royal Danish Defense College Publishing House. ISBN 978-87-91421-52-5.
  • Owens, W. (2002). Dominant Battle-space Knowledge. University Press of the Pacific. ISBN 1-4102-0413-8.
  • Archer, I. John R. Ferris, Holger H. Herwig, and Timothy H. E. Travers. World History of Warfare (2nd ed. 2008) 638 pp
  • Black, Jeremy. Warfare in the Western World, 1775–1882 (2001) 240 pp.
    • Black, Jeremy. Warfare in the Western World, 1882–1975 (2002), 256 pp.
  • Brownstone, David, and Irene M. Franck. Timelines of War: A Chronology of Warfare from 100,000 BC to the Present (1994)
  • Chambers, John Whiteclay, ed. The Oxford Companion to American Military History (2000) online
  • Cowley, Robert, and Geoffrey Parker, eds. The Reader's Companion to Military History (2001) excellent coverage by scholars. Complete text online free of 1996 edition
  • Dear, I. C. B., and M. R. D. Foot, eds. Oxford Companion to World War II (2005; 2nd ed. 2010) online
  • Doughty, Robert, Ira D. Gruber, Roy K. Flint, and Mark Grimsley. Warfare In The Western World (2 vol 1996), comprehensive textbook; online vol 1 to 1871
  • Dupuy, R. Ernest and Trevor N. Dupuy. The Encyclopedia of Military History: From 3500 B.C. to the Present (1977), 1465 pp; comprehensive summary focused on wars and battles; online
  • Dyer, Gwynne. The Shortest History of War: From Hunter-Gatherers to Nuclear Superpowers—A Retelling for Our Times (2022).
  • Grossman, Mark. World military leaders: a biographical dictionary (Infobase Publishing, 2007).
  • Holmes, Richard, ed. The Oxford Companion to Military History (2001) 1071 pp; online at OUP
  • Jones, Archer, The Art of War in the Western World (2001)
  • Kohn, George C. Dictionary of Wars (3rd ed. 2006) 704 pp; very useful summary across world history
  • Karsten, Peter. ed., Encyclopedia of War and American Society (3 vols., 2005).
  • Keegan, John. The Face of Battle (1976) excerpt
  • Keegan, John. The Price of Admiralty: The Evolution of Naval Warfare (1989)
  • Lamphear, John, ed. African Military History (Routledge, 2007).
  • Lee, Wayne E. Waging War: Conflict, Culture, and Innovation in World History (2015) excerpt
  • Lynn, John A. Battle: A Cultural History of Combat and Culture (2003).
  • Muehlbauer, Matthew S., and David J. Ulbrich, eds. The Routledge History of Global War and Society (Routledge, 2018).
  • Nolan, Cathal J. The Allure of Battle: A History of How Wars Have Been Won and Lost (2017)
  • Nolan, Cathal J. The Age of Wars of Religion, 1000-1650: An Encyclopedia of Global Warfare and Civilization (2 vol 2006)
  • Parkinson, Roger. Encyclopedia of modern war (Routledge, 2021); since 1793.
  • Roy, Kaushik. A Global History of Pre-Modern Warfare: Before the Rise of the West, 10,000 BCE–1500 CE. (Routledge, 2021).
  • Townshend, Charles, ed. The Oxford History of Modern War (2nd ed. 2005)
  • Trevor, N et al. Encyclopedia of military biography (Bloomsbury 2020).
  • Tucker, Spencer C., ed.Weapons and Warfare: From Ancient and Medieval Times to the 21st Century (2 vol, ABC-CLIO, 2020).

Спољашње везе уреди